Kurtijeva nacionalistička politika potpiruje mržnju

Inicijativa mladih za ljudska prva Srbije jedina se oglasila zahtevajući od Vlade Kosova i međunarodnih misija na Kosovu da učine sve kako bi se sprečio dalji talas nasilnih incidenata usmerenih protiv srpske zajednice na Kosovu.

„Umesto ćutanja na grafite usmerenih protiv Srba na crkvi Sv. Spasa u Prištini, paljenja zastave manastira Gračanica i linča povratnice Dragice Gašić u Đakovici, Vlada Kosova mora jasno osuditi i prekinuti ovaj talas nasilja. Nastavak ovih incidenata bez procesuiranja i jasne osude biće samo novi povod za nasilje i mržnju unutar Kosova ali i na relaciji Beograd-Priština. Posebno zahtevamo od Vlade Kosova da se poštuju prava i bezbednost povratnika, kao u slučaju Dragice Gašić, čijem progonu i linču se pridružilo 11 udruženja žrtava i nevladinih organizacija iz Đakovice”, navela je Inicijativa mladih za ljudska prava Srbije.

U saopštenju se dodaje da neprocesuirani ratni zločini i nerasvetljene sudbine nestalih Albanaca kao ni politička borba za lokalne izbore u ovom gradu, “ne smeju biti opravdanje za osvetničko nasilje nad jednom ženom”.

“Pomirenje između dva naroda, i uspostavljanje trajnog mira između Srbije i Kosova ne može se desiti u Briselu, mora se desiti na našim prostorima. Mir se može uspostaviti i garantovati samo uz puno poštovanje demokratskih vrednosti i principa, kao i uživanje ljudskih prava za sve građanke i građane. Odgovornost za to nose i institucije Kosova, kao i institucije Srbije”, zaključuje se u saopštenju.

Marko Jakšić, bivši odbornik Građanske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda”, konstatovao je da ne postoji država u Evropi koja ima više boraca i NVO koje se bore za ljudska prava od Srbije, ali kada dođe do suštinskih pitanja koja se tiču osnovnih evropskih tekovina i ljudskih prava, kao što je slučaj žene iz Đakovice, “svi zaćute i prave se mrtvi”.

Jakšić ocenjuje za Danas da je na Kosovu, nakon ponovnog dolaska na vlast levičarske vlade Kurtija “sa primesama vrlo ogoljenog nacionalizma”, došlo do naglog pogoršanja položaja srpske zajednice.

– Pojačani su napadi na SPC, učestaliji su etnički motivisani napadi kao što je poslednji pre par dana u Gojbulji, a sve to prati snažniji institucionalni pritisak i prikrivena diskriminacija, što se vidi kroz sudski postupak i pritvor ovom nesretnom momku sa Gazimestana, koji je zatvoren samo što se verbalno obratio policiji rečima ‘što je dirate, to je sveta žena’. Kao vrhunac svega toga je ono što se dešava Dragici Gašić, jedinoj povratnici u Đakovicu nakon rata – ističe Jakšić.

Kaže da ga to lično ne iznenađuje, jer je to je nešto što je dolaskom na vlast Kurti probudio.

– Sigurno je da ova žena, koja se osim sa svakodnevnim napadima komšija, pritiskom javnosti, čije iseljavanje traže NVO koje prihode ostvaruju na osnovu promocije ljudskih prava i pomirenja, suočena sa institucionalnim pritiskom jer joj opština ne dozvoljava promenu ulaznih vrata (?!), nije počinila nikakav zločin ratne 1999. niti je za iste optužena i osumnjičena. Dakle, jedini njen problem je što je Srpkinja – zaključuje Jakšić.

Kao što je upitna Dragicina budućnost u Đakovici, dodaje, tako je i upitna budućnost svih Srba na Kosovu, “jer talas ovog pritiska i nasilja podseća na period uoči marta 2004. godine, kao i ambivalentno i nezainteresovano ponašanje međunarodne zajednice”.

Ni za Ognjena Gogića, političkog analitičara iz Kosovske Mitrovice, “talas neprijateljstava” prema srpskoj zajednici poslednji meseci nije nešto toliko neuobičajeno za Kosovo. Prema njegovim rečima, intenzitet tog neprijateljstva jeste opao tokom godina, naročito nakon proglašenja nezavisnosti Kosovo 2008. godine i potpisivanja Briselskog i drugih sporazuma između Beograda i Prištine, međutim, animozitet i dalje postoji i periodično ispliva na površinu. Čini se, dodaje, da svake godine nastupi period kada je netrpeljivost prema srpskoj zajednici na Kosovu posebno izražena.

– Poslednji niz događaja bih doveo u vezu sa dolaskom na vlast dvojca Kurti-Osmani koji su promovisali nacionalističku retoriku u novu normalnost. Svi ti incidenti, od fizičkih napada na dečake Luku Dimitrijevića u Gračanici i Nikolu Perića u Gojbulji, preko vandalizma protiv objekata SPC, do hajke protiv povratnice Dragice Gašić u Đakovići, predstavljaju izolovane incidente. Ne može se reći da je reč o progonu koji se orkestrira iz jednog centra. Međutim, ono što sve te počinioce povezuje jeste atmosfera koja je nastala poslednjih meseci da je došao trenutak da se prekine sa „preteranom“ tolerancijom prema Srbima. Tu atmosferu direktno generišu premijer Kurti i predsednica Osmani svojim diskursom koji nastoji da oživi prošlost i Kosovo vrati u period neposredno nakon rata. Mnogi akteri se osećaju ohrabrenim da je došlo vreme da se „namire računi“ sa Srbima – ističe Gogić za Danas.

Prema njegovim rečima, ti incidenti su motivisanim netrpeljivošću prema Srbima koja u delovima kosovskog društva latentno tinja, a povremeno izbije na površinu. Naš sagovornik naglašava da je to je problem koji zahteva dugoročan rad na prevazilaženju etničkih stereotipa i animoziteta, kao i efikasniju reakciju kosovskih institucija.

– To se pre svega odnosi na nedovoljno oštro postupanje policije Kosova i pravosudnih organa. Za sve te incidente mora da se pretpostavi da su etnički motivisani i shodno tome odlučno odgovoriti. Na taj način bi se drugi počinioci odvratili od eventualne namere da i sami tako nešto učine. Umesto toga, policija Kosova svojim nečinjenjem šalje poruku ohrabrenja svima koji imaju nasilne porive da će se sa svojim delima lako izvući – ocenjuje Gogić.

On dodaje da se primedba o nečinjenju može uputiti i centralnim institucijama na Kosovu, pre svega Vladi i kancelariji Predsednika.

– Aljbin Kurti i Vjosa Osmani su prvi kada treba podsetiti na nasilje kom su Albanci bili izloženi u prošlosti, ali nemaju nijednu reč osude povodom incidenata koji se dešavaju u vreme kada njih dvoje vrše vlast. Osim osude, od njih se očekuje i da prestanu sa retorikom koja dehumanizuje Srbe i čini ih legitimnom metom napada. Međutim, treba podsetiti da i zvaničnici Beograda često svojom retorikom pogoršavaju odnose između dve zajednice. Nacionalizmi se uvek međusobno pothranjuju – zaključuje Ognjen Gogić.

Povodom učestalih napada na pripadnike srpske zajednice na Kosovu, list Danas je pokušao da dobije komentar od nekoliko nevladinih organizacija ali i medijskih poslenika na Kosovu, ali su mahom svi na odmoru ili nisu dovoljno obavešteni o incidentima.

Gogić: NVO se priključuju hajci

Povodom činjenice da se 11 nevladinih organizacija usprotivilo povratku Dragice Gašić u Đakovicu, Ognjen Gogić ocenjuje da, nažalost, deo civilnog sektora ne baštini građanske vrednosti. On podseća da se slično dogodilo i u vezi sa svrstavanjem Dečana na listu najugroženijih kulturnih lokaliteta u Evropi.

– Umesto da zahtevaju puno poštovanje ljudskih i građanskih prava i sprovođenje kosovskog zakonodavstva, pojedine nevladine organizacije se priključuju hajci. Pored toga zabrinjava ćutanje drugih nevladinih organizacija. Na Kosovu postoji jedan broj velikih i prepoznatljivih NVO koje dobijaju ozbiljna sredstva od međunarodnih donatora da rade na promovisanju građanskih i liberalnih vrednosti. Nažalost, samo časni izuzeci su našli za shodno da se oglase povodom svih ovih dešavanja, mada su njihove reakcije pretežno preneli srpski mediji – ističe Gogić.