Nikola Karaklajić Povod za ovu temu je u stvari jedan dijagram iz prošlog broja.Ako treba napraviti anegdotski uvod onda da vam prenesem dijalog sa jednog vašara:
Seljanka prodaje lonac, divno emajliran i kaže :
„Pogledaj što je lep, a nigde nećeš naći jeftiniji!“
„A ima li kakvu manu kad je tako jeftin ?“, pita kupac…
„Nema nikakvu, sem što je samo na jednom mestu šupalj!“
E pa tako je i naš dijagram iz prošlog broja bila divna prilika da u istovetnoj poziciji, premeštajući belog kralja na osam različitih mesta, dobijete

osam različitih rešenja u dvopotezu koji je nazvan „Oktopod“.
E, ali ako mu odsečete dva kraka onda on nije više oktopod (već možda „sekstopod“) pa je tako i naš dijagram izgubio svoj naziv jer nisu odštampana dva bela pešaka. A poznato je da ako pogrešno pomeriš samo jednog pešaka napred ili nazad remeti se i rešenje problema.
Bilo kako bilo, kad smo uočili grešku – treba je i ispraviti.
Još su stari Latini smislili izreku „Errare humanum est“ i to se odnosilo na sve ljude (izuzev na papu!). U šahu je velemajstor Tartakover imao običaj da kaže „Greške su svuda oko nas – samo čekaju da budu napravljene!“
U svakodnenom životu onaj ko pogreši može to javno da prizna,može da se pravi lud (kao da se ništa nije dogodilo) može da grešku opravdava višim ciljevima pozivajući se na „korisne malverzacije“ (utajiš porez, ali radnicima povećaš plate i sl).
U našem slučaju ponovo objavljujemo dijagram (ali sa svih šest belih pešaka na tabli!)
Zadatak

glasi mat u dva poteza, ali karakteristika ove pozicije se sastoji u tome što će se beli kralj premeštati na osam različitih polja dok će sve ostale figure biti na svojim mestima.Tako ćemo dobiti osam različitih rešenja, pa je zato i ovaj dvopotez dobio naziv OKTOPOD!
Mat u dva poteza
Kad nađete rešenje onda počnite sa premeštanjem belog kralja.
Kao što je rečeno, sve figure na dijagramu ostaju na istom mestu, samo se menja pozicija belog kralja:
Položaj belog kralja je na: I – b4 II – b5 III – b7 IV – c8 V – e2 VI – f2 VII – h4 i VIII – h7
Prema tome i rešenja moraju biti različita :
I) 1. Sd2! Kd4 2. De4 mat
VIII) 1. Dh1 Kf5 2. Dd5 mat.
Greške se dogadjaju i u turnirskim partijama. Opet da citiramo Tartakovera:
„Partiju dobija onaj koji pretposlednji pogreši!“
Poznato je da se

iz početne pozicije mat može dati već u drugom potezu (1. f3 e5 2. g4?? Dh4 mat), a što je najzanimljivije, nekoliko takvih partija se nalazi u kompjuterskoj megabazi. Takvi paceri ipak ne igraju na turnirima, nego je beli verovatno namerno hteo da izgubi partiju pa je izabrao najkraći put! Nećete verovati, ali u meču za prvenstvo sveta jedna partija je trajala i kraće – svega 1 (!!) potez ?! Dogodilo se to u Rejkjaviku 1972. godine u čuvenom meču Fišer – Spaski kada se Fišer zbog spora sa organizatorima nije pojavio na početku druge partije i bio kontumaciran. Iz toga možete zaključiti da neko može izgubiti partiju i u 0 poteza: to su oni slučajevi kada se beli ne pojavi ni posle jednog časa i crni onda dobija partiju, a da nije povukao nijedan potez.
Ipak, najkraća prava turnirska partija odigrana je u našoj zemlji i trajala je svega tri poteza 1.d4 Sf6 2. Lg5 c6 3. e3?? D5 i beli se predao jer je izgubio lovca na g5 za „džabe“!?
Protagonisti ove partije koja je igrana na open turniru u Beloj Crkvi 1984. godine bili su Zoran Đorđević i Milorad Kovačević i čovek bi rekao da je ovo bio izuzetak, prosto trenutak nepažnje. A koliko je bilo moje iznenađenje kada sam u mojoj bazi podataka pronašao 12 ovakvih partija koje su posle toga igrane na raznim takmičenjima i što je najzanimljivije poslednji u ovom nizu „bisera“ bila je partija između Skembrisa i Rodrigeza odigrana na Internetu 7.03. 2004. godine. Jedino opravdanje za ovaj „paceraj“ bilo je to što je to bila brzopotezna partija koja se čak završila remijem ?!?
U arhivama najkraćih partija ( i najvećih grešaka) nalazi se i jedan mat u sedmom potezu. Zanimljivo ga je videti kao ilustraciju snage (i posledica) dvostrukog šaha :
Igrana je u SAD 1859. godine, beli je bio A.B. Meek, prvak Alabame i glavni Morfijev konkurent na turniru u Njujorku 1857. dok ime igrača koji je igrao crnim figurama nije pomenuto da ga ne bi proglasili pacerom-Igran je kraljev gambit glavni modni krik XIX veka.
1.e4 e5 2. f4 ef4 3. Sf3 d5 4. Sc3 de4 5. Se4 Lg4 6.De2 i sad je crni pomislio da se napadajući belu damu 6… Lf3 rešio svih problema… e, ali…
Mat u prvom potezu!
7. Sf6 dupli šah od dame i skakača!
Lepa ilustracija za opasnost od dvostruke pretnje.
Na temu otkrivenog ili duplog šaha nailazimo u mnogim problemima. Da se ne udaljavamo od Amerike i XIX veka, a naročito od protagoniste šahovskih kvizova Semjuela Lojda. Evo jednog njegovog dvopoteza objavljenog 1897. godine u listu „Komercijalni oglasi“.
Mat u dva poteza
Baš lep izbor otkrivenih i duplih šahova!
Zar nije odmah mat posle 1. Db4 pa na 1… Ke5 2.Df4 mat ili 1… Kd3 2. Td2 mat. E, ali život se komplikuje ako se crni zakloni damom na c4!
Onda više nije mat u drugom već u trećem potezu jer posle nekog duplog ili otkrivenog šaha crni kralj se uvuče u neku rupu: 2. Td6 Kc5 ili 2.Tc6 Ke5 ili 2. Tf5 Ke4, a već 2. Dc4 Ke5 daje mat tek u trećem potezu!
A mi od vas tražimo da to bude u drugom!
U međuvremenu dok tražite rešenje da dodamo i jedan matematičko šahovski problem koji je preostao od prošloga puta: Komisija FIDE za „uvrtanje vijuga“ drži važan sastanak na koji su došli delegati sa svih kontinenata, izuzev Australije.
Organizatori žele da provere kvalifikovanost delegata (kako im rade „vijuge“) i saopštavaju da sastanku prisustvuje ukupno 15 delegata. Sa svakog kontinenta je došao različit broj njih, a kad se uporede onda se konstatuje da je iz Amerike i Azije došlo njih 6, ali kad se saberu delegati iz Evrope i Azije onda ih ima 7.
Pitanje glasi: koliko broji afrička delegacija i da li je sa nekog kontinenta došla grupa od četiri člana?
Vi ćete kao vispren šahista odmah odgovoriti da 4 člana nije mogla da ima nijedna delegacija, a broj delegata po kontinentima iznosi:
Evropa 6, Amerika 5, Afrika 3 i Azija 1.