London dokaz nezainteresovanosti

Naime, da se kojim slučajem atinski velikan nije našao u situaciji da brani titulu osvojenu prošle sezone u Istanbulu, velelepna „O2 arena“ bi verovatno delovala sablasno prazna. Grci su čarter letovima na dan finala popunili kapacitet od petnaestak hiljada gledalaca, od maksimalnih 20.000. U polufinalnim duelima Olimpijakosa i CSKA, odnosno Real Madrida i Barselone, mečeve je prosečno posmatralo oko deset hiljada ljudi, koji su uglavnom aplaudirali prilikom dobrih poteza, bez nekog posebnog navijanja, što je samo povećavalo eho prazne dvorane koji je odzvonjavao halom. Mogli su se čuti glasovi trenera, međusobna dobacivanja igrača, u ambijentu koji je mnogo više ličio na neki trening. Evroliga je, verovatno motivisana idejom FIBA, koja je završni turnir Olimpijskih igara smestila u „O2 arenu“, želela da dodeljivanjem organizacije fajnal-fora Londonu popularizuje košarku u Velikoj Britaniji, međutim „basketara“ jednostavno nije interesantna Englezima. Sličan utisak imali su i novinari koji su izveštavali sa Olimpijskih igara. Običnog Engleza jedino su zanimale NBA zvezde i to zbog stečenog glamura, a ne zato što su to najbolji košarkaši na planeti. Svesni veličine zemlje, ali i činjenice da dobar deo populacije u Engleskoj čini tamnoputo stanovništvo, koje ima urođene atletske predispozicije, košarkaška Evropa je u par navrata pokušala da animira mlade ljude na Britanskom ostrvu. Čak je i NBA liga, organizovanjem predsezonskih, a od prošle sezone i uvodnih sezonskih mečeva imala iste namere, s obzirom na to da London vidi kao idealnu destinaciju ukoliko bi se u godinama pred nama oformila Evropska divizija u NBA ligi. Pod zastavom Velike Britanije za poslednju Olimpijadu oformljen je tim za koji se očekivalo da će napraviti pristojniji rezultat, kojim bi košarka dobila na popularnosti. Određeni broj igrača, uglavnom nosilaca, koji poreklom nisu Britanci, ali su sticajem okolnosti rođeni ili su se doselili uglavnom u Englesku, rešili su da nastupe na Igrama, iako ih generalno igra za reprezentaciju previše ne zanima. Luol Deng, vedeta Čikaga, Pops Mensa-Bonsu, trenutno član Milana, Frilend (Portland), Ahara (Kavala), Klark (Estudijantes), Arčibald (Saragosa) i Gordon (Šarlot), koji nije nastupio za selekciju, bili su samo skup dobrih pojedinaca na jednom mestu, ali ne i kolektiv. Određene medijska afirmativna propaganda takođe nije dala rezultata, što se najbolje videlo na upravo završenom fajnal-foru u Londonu, koji je lako mogao da doživi krah. Jednostavno, fudbal, ragbi i kriket jedini su kolektivni sportovi koji zanimaju Engleze i prema kojima su fanatici. S obzirom na to da im je do tradicije veoma stalo, fanatizam i pasiju prenose na mlađe generacije, tako da se na stadionima mogu naći navijači od sedam do 77 godina. Kolektivni sport u hali za njih je gotovo nezamisliv, tako da će još mnogo vode proteći Temzom dok Dejvid Štern, komesar NBA lige (koji na kraju ove sezone verovatno ide u penziju), ne smisli način kako da Britance „žedne prevede preko vode“.

Beograd u krugu kandidata za 2014?

Iako je Evroliga i naredne sezone organizaciju fajnal-fora dodelila Londonu, prestonica Engleske nije u stanju da obezbedi termine početkom maja, već tek u junu. Slaba posećenost na ovogodišnjem turniru najbolje četvorke, kao i pomenuti razlog mogli bi da navedu Evroligu da raskine ugovor sa Londonom. U tom slučaju u trku bi se eventualno uključili Beograd, Sankt Peterburg i Kaunas. Srpska prestonica je po ukusu Žordija Bertomeua, ali i Andreja Vatutina, predsednika CSKA.

Mladi tim Engleske među elitom

Evroliga je uputila specijalnu pozivnicu mladom timu Engleske za završni juniorski turnir takođe u Londonu, koji se igrao u istom terminu kada i seniorski fajnal-for. Englezi su u grupi A poraženi od Barselone i francuskog INSEP-a, a jedinu pobedu ostvarili su protiv OKK Sparsa iz Sarajeva. Luk Nelson, bek engleske sekcije, pokazao je zavidan talenat. U grupi B učestvovala je i Crvena zvezda, dok je turnir na ubedljiv način osvojio Huventud, koji je u finalu pobedio Barselonu.

Bertomeu: Britanci u Evroligi naš san

– Ovogodišnji turnir je samo jedan korak na putu ka realizaciji našeg sna, a to je da Velika Britanija ostvari svoje prisustvo u takmičenju. Taj put će biti dug i proći će bar četiri godine dok britanski tim ne zaigra Evroligu. Radimo na tome i prethodnih dana smo obavili brojne razgovore sa potencijalnim sponzorima – naveo je Žordi Bertomeu, predsednik Evrolige.