Foto: TOOMČitava pećina dobi ime harambaše Rajka zahvaljujući krčmaru ovakvog imena za koga se priča da je danju služio goste, a noću sa svojom družinom pljačkao karavane. Legenda kaže da je opljačkano blago sakrio baš u ovoj pećini. Ako i jeste, nije uspeo da ga potroši, jer ga tadašnje vlasti uhvatiše i obesiše. Кao sećanje na njega ostade da golica maštu legenda o sakrivenom bogatstvu i ime ove speleološke lepotice.
Na samo par kilometara od centra Majdanpeka, ulaza skrivenog krošnjama drveća, nalazi se Rajkova pećina. Jovan Cvijić, naš poznati prirodnjak, otkrio ju je krajem 19. veka.
Prema onome što je do sada poznato, hodnici Rajkove pećine dugački su oko dva kilometra. Po speleološkim karkteristikama i morfogenetskoj evoluciji, Rajkova pećina je jedna od najzanimljivijih u Srbiji.
Sastoji se od dva horizonta, ponorskog i izvorskog. Niži je hidrološki aktivan, a viši je suvi horizont. Sa oko 2.300 metra istraženih kanala, najduža je pećina u Srbiji.
Spajanjem rečnog i suvog kanala nastaje kružna staza dužine 1400 m, uređena za turiste. Uzana betonska staza vodi kroz prostrane „Кoncertne“ i „Ježeve dvorane“, pored „Malih“ i „Velikih orgulja“, „Obešenog hajduka Rajka“ do „Dvorane kada“.
Temperatura u pećini je osam stepeni Celzijusovih, dok je relativna vlažnost stopostotna, pa se ulazak bez dugih rukava i dugih nogavica ne preporučuje.
Sem legende, Rajkovu pećinu jedinstvenom čini vrsta i kvalitet pećinskog nakita – snežnobelog, iskričavog i koralnog. Ulazeći u pećinu harambaše Rajka, srešćete se sa „Žrtvenikom“, „Duhovima“, „Plastom sena“, „Ćele kulom“.
Iz „Cvijićevog vira“, izronićete u „Dvoranu vodopada“, videti „Salu stećaka“, doživeti „Zimsku bajku“ i stići do „Кristalne dvorane“, kojoj u najboljem smislu reči odgovara ovo ime.
Svaki korak načinjen na uskoj betonskoj stazi donosi nov, neponovljivi, jedinstveni, nezaboravni doživljaj.
Jer još dugo, po izlasku na svetlo dana, u očima ostaje iskričavost pećinskog nakita izgrađenog od kristalnog kalcita, belog kao zimski ledeni pejzaž.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
