foto: Aleksandar Jovanović / mojnovisad.com– Krajnja desnica i partije na vlasti su u sprezi. To je ono što je više nego očigledno. Niti bi se ti murali pojavljivali, a kamoli trobojke po celom Limanu, niti bi se dugo zadržali, da to nije organizovana zajednička aktivnost. Već dugo su desničari u našem javnom prostoru deo mejnstrim politike – rekla je za Danas aktivstkinja Marija Srdić iz Novog Sada, komentarišući oslikavanje murala sa likom Ratka Mladića i trobojki u tom gradu, koje se na fasadama pojavljuju poslednjih nekoliko meseci.
Prema njenim rečima, iscrtavanje murala i trobojki nisu izraz želje da se izazovu tenzije, već predstavljaju dominaciju jednog narativa, te da ne postoji nikakva zabrinutost i bojazan vlasti zbog reakcije dela javnosti kojem ta ikonografija smeta, naglasivši da reakcije „jesu dobrodošle, jer time podstiču akcijaški duh u redovima desničara“.
Na pitanje kako bi ocenila reakciju Novosađana, ona je rekla da je reagovalo samo nekoliko malih grupa koje su prekrečile neke murale i trobojke, ali da to „nažalost nije odraz duha grada već manjine koja je na margini“.
Zbog čega smatrate da je rekacija sugrađana izostala?
– Došlo je do potpune inverzije, fašisti su u centru, antifašisti na margini. To je centralna stvar. Novi Sad, koliko god bismo voleli da jeste i antifašistički i progresivan, on zapravo u svojim nedrima ima i kontinuirano neguje desničarske narative i prakse. To se vidi na mnogo načina, da li kroz podizanje spomenika takozvanim nevinim žrtvama sa spiskovima na kojima su ljudi koji su učestvovali u organizaciji i sprovođenju Novosadske racije, do načina na koji je otvorena manifestacija „Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022“, gde je u vizualu čitave manifestacije, u pozadini centralne bine, vidimo portret Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca. Njima nije smetalo to što se on vidi na fotografijama i u televizijskom prenosu. Šešelj definitivno nije bio deo planirane ikonografije, ali je postao deo konteksta, i to na neki uvrnut način pokazuje stvarnost i pravu sliku stanja.
Imajmo u vidu da su njegovi učenici danas na vlasti.
– Da, ljudi koji su počinioci zločina devedesetih. Čak ne ni njihovi potomci, već oni lično. Ista porodica, ista ekipa, samo što se sada ne zove Srpska radikalna stranka nego Srpska napredna stranka.
Da li smatrate da je slična situacija u Beogradu sa muralom u Njegoševoj izazvala ozbiljnije reakcije
– Na tu situaciju, posebno nakon incidenta i dva napada na Aidu Ćorović, jesu došle ozbiljnije reakcije iz međunarodne zajednice, packe iz evropskog parlamenta, oglasila se ambasada SAD, ali sve to nije dovelo do trajnog uklanjanja murala. To nam jasno govori da oni ne osećaju nikakvu tenziju u vezi sa tim, niti da osećaju ugroženost, niti misle da to na bilo koji način umanjuje recimo rejting stranke, popularnost, kao i da to može izazvati bilo kakve ozbiljne posledice po međunarodne odnose. Premijerka je juče bila pitana da li je bilo razgovora o odnosu prema ratovima devedesetih, na šta je odgovorila da nije i da to uopšte nije bila tema razgovora. Što znači i da je i Evropa krajnje nedosledna.
Zašto?
– Odnos Evropske unije je potpuno ambivalentan. Pogledajmo ko tačno čini EU. To su između ostalog i Poljska, Mađarska, Austrija, zemlje okruženja gde su desne snage na vlasti. Kakva je razlika između Orbana i Vučića? Skoro nikakva.
Koliko dugo, po vašem mišljenju, SNS može opstati na vlasti, s obzirom na „ambivalentan stav“ EU na lošu situaciju u Srbiji?
– Rekla bih da je ekipa koja je na vlasti dosegla svoje krajnje tačke u obesmišljavanju institucija, zloupotrebi položaja, kriminalizaciji… Ovo sada je krajnja tačka iza koje mora da sledi neka vrsta njihovog razvlašćivanja, sloma zbog unutrašnjih tenzija, koje će dovesti do neke vrste i unutarstranačkog rascepa, jer postoji previše naslaga. Pogledajmo samo niz afera koje se nisu okončale i nisu zatvorene. To se jednom mora završiti, a dokle god se ne završi onako kako treba, stalno im je nad glavama.
Smatrate li da će im se to olupati o glavu?
– Oni svi jedni o drugima znaju mnogo. Više se boje od toga šta oni misle da mi znamo nego od onoga šta oni međusobno znaju. Nakon izbora svakako sledi promena strukture parlamenta, definitivno će neki gradovi pasti, poput Beograda, što me raduje. Nažalost, rasplet sa Vučićem biće teži, duži i mučniji nego sa Miloševićem. Dobra je vest da se ovome vidi kraj, a kakav će biti, volela bih da ne bude na ulicama i u krvi, već da priznaju sve svoje poraze. Čak mi se mogućim čine i scenariji njihovih masovnih utrčavanja u avione koji ih razvoze po zemljama južne Amerike, Afrike i drugim dalekim destinacijama, koje će im pružiti utočište.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
