Foto: Slobodan JevđićIako ga je najslađe jesti kašikom iz tegle, to nije najbolji način ako želimo da iskoristimo sve što nam med pruža, kaže poznati užički pčelar, Nenad Filipović.
Med jeste slatkiš, ali i prirodni lek, pa ovaj užički pčelar preporučuje da kašiku meda rastopimo u čaši tople vode i tako od njega uzmemo sve korisne sastojke.
-Naravno da ne škodi jesti ga u bilo kom obliku, ali tako je najkorisnije – kaže Nenad, čiji otac je pčelarstvom počeo da se bavi još 1978. godine, a tu ljubav je preneo i na njega.
-Samo pčele znaju recept za med. Čovek jedino može da ga pokvari, svesno ili nesvesno, dok ga uzima, zato je važno znati kako se medom rukuje – kaže Filipović.
Ljubitelji meda, koji nisu pčelari, dovoljno je da znaju da se čuva na mestu na kome temperatura nije visoka i ne varira previše, a da upotreba drvenih kašičica nije „zakon“, jer se med ni inače ne čuva u drvenim posudama, saznajemo od pčelara koji se svojim poslom bavi sa velikom strašću.
-Sve što pčela proizvede je lekovito. To je med, ali i propolis i mleč. Polen, koji koristi za proizvodnju je takođe lekovit. Zapravo, to su jedini proizvodi koje nam priroda daje, a koji nikako ne mogu biti zagađeni, priča ovaj Užičanin i podseća da se čak i pčelinji otrov koristi u proizvodnji lekova.
Objašnjava da ovi proizvodi ne mogu sadržati ništa štetno, jer pčela u košnicu nikada neće uneti bilo šta zagađeno. Ukoliko nešto takvo i pronađe u prirodi, koju čovek zagađuje na razne načine, pčela će uginuti, pre ulaska u košnicu.
-Zato je kvalitet meda isti stotinu godina unazad. Može biti tečan ili gust, jer to zavisi od okruženja i klime u kojima pčele žive, ali zabluda je da je gušći med ujedno i kvalitetniji. Ne, samo sadrži manje vode, ali kvalitet je isti, to potvrđuju i laboratorije – kaže Filipović.
Med sa koprivom dobar je krvnu sliku, bronhi med za disajne puteve, a od kada je počela epidemija kovida, najbolje se prodaje med sa omanom, korovskom biljkom, za koju se smatra da pomaže pri lečenju astme i upale pluća – saznajemo od užičkog pčelara, koji naglašava da med ne treba posmatrati kao lek, već kao preventivu.
Na pitanje koliko ima svrhe koristiti ga u kolačima i tortama, odgovara da ima, ali samo zato što doprinosi ukusu.
-Posle termičke obrade, nema ista svojstva, ali svakako nije štetan – naglašava.
Kao što sa kvalitetom meda nema veze njegova gustina, tako nemaju ni boja, ni homogenost.
-Laboratorijske analize su pokazale da je tako, a ostalo zavisi od toga kome se koji ukus dopada. Osim toga, svaki med se kristalizuje, ali kada, to zavisi od više faktora – kaže iskusni pčelar, koga ljuti razgovor o lažnom medu.
– Med je samo ono što pčela proizvede, ništa drugo ne sme da ima tu oznaku. Zato postoje i deklaracije – ističe i objašnjava da je nemoguće da prosečan kupac proceni da li zaista kupuje med.
-Jedini savet je da pronađete lokalnog pčelara kome verujete – savetuje Nenad Filipović.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
