Medijska realnost Srbije: Agresivnost, senzacionalizam i mržnja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. a što ne pokažu podatak, koliko je za , koliko protiv, ili obrnuto , i prema kome je ta gromada mržnje uperena

2. Ako uzmemo u obzir da zivotni Standard u Sirbiji medju naj nizim u Eu / u mojoj rodbini u Vojvodini niko nema vecih prihoda od 30.000 DIN ( 250-300 €) s neki ni to onda naravno vladu za prezivi ne ostane drugo nego da paunju zitelja usmeri prema drugim Drzavama napadajuci Svaki dan u smeni Kosovo Hrvatsku CG Bosnjake pre neki da vec i Makedoniju ali nazalost vec i protiv USA EU NATO UNO ! Rezultat od svega izolacije beda nemastina Sirenje novih “ narodnih kuhinje cak i u nekad.
   bogatu Vojvodinu! Ima li, u mom komentaru bilo sta “ neIstina odn,“ antisrbska Propaganda“ ?! nema! Srce me zaboli Kada posetim rodni kraj u Banatu Gde Sada u mom selu zivi Jos oko 1000 zitelja u bedi nemastini (pre 30- tak godine 4.000 sa solidnim zivotnim standardom! )Ko je kriv za svega toga?! Medjunarodna zajedni“?!

3. Odavno nisam procitao bolju analizu o medijima. Nadam se samo da ce se ljudi dozvati pameti. Ako se ovako nastavi, nece se dobro zavrsiti. Politicari se bora za vlast i u tu borbu su uvukli prvo medije, potom preko medija obicne ljude koji misle da se bore za sebe, a ne shvataju da su vec zaratili i sa prvim komsijom, a neretko i sa clanovima porodice i familije jer ne misle isto. I u tim borbama zaboravili su da im ni Vucic, ni Djilas, ni Obradovic, nece pomoci ni u cemu i nikada, vec porodica, komsije i prijatelji koje polako gube. Zato ove rezultate treba procitati.

4. Hajde da ne sumnjamo u navedene podatke. Šta nedostaje? Analiza zašto je to tako, zašto nam je medijska scena takva kakva je? Ko su nam i kakvi konzumenti te medijske scene? Kome ti mediji prodaju rog za sveću, i ko su ti zavisnici koji to stalno iznova kupuju za male pare? Koja je to kategorija ljudi koji čita navedene naslove i jeftine sadržaje koji iza njih slede? To je pitanje za psihologe, psihijatre, antropologe, sociologe, političare, teoretičare medija, i pitaj boga koga još. Na ta pitanja normalno obrazovan čovek ne može da odgovori. To je jedan virtuelni svet koji treba valjda da posluži kao pandam ovom realnom svetu iz kojeg svi beže. Mediji su kao javna kuća, ponašaju se kao javna kuća dok ima mušterija. A kad javna kuća loše posluje, džaba menjati krevete. To je na ovim prostorima odavno ustaljena šema.