Minsk će sutra ponovo ugostiti lidere Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine kao i predstavnike ruskih pobunjenika, što je, kako je saopšteno, „poslednja šansa“ da se okonča krvava kampanja na istoku Ukrajine. Uspeh samita je neizvestan, ali, kako tvrde upućeni, zavise pre svega od diplomatskih pregovora i misije Angele Merkel u Vašingtonu“, čiji je cilj da se polože temelji za „sveobuhvatno rešenje“ krize u Ukrajini, koja iz dana u dan uzima sve više ljudskih života, piše Vašington post.


Nemačka kancelarka Angela Merkel ima zadatak da u Vašingtonu, sem toga što će detaljnije izvestiti predsednika Baraka Obamu o nemačko-francuskom mirovnom planu, ubedi mnoge da je naoružavanje Ukrajine kontraproduktivno, prenosi Rojters. Kritičari Obamine obazrive spoljne politike već su zatražili odlučujuću američku akciju kojom bi se pomoglo Kijevu da se bori sa ruskim pobunjenicima i po cenu daljeg pogoršanja zategnutih odnosa sa Rusijom. Pred Obamom je odluka: da li uputiti naoružanje Ukrajini, uvesti oštrije sankcije Rusiji u nadi da će to prisiliti Putina na kompromis ili dati punu podršku nemačko-francuskoj mirovnoj inicijativi.

Pojedini zvaničnici, kao što je republikanski senator Džon Mekejn tvrde da je izvesna forma vojne pomoći neophodna, prenosi Bi-Bi-Si. Ipak, Merkelova je na bezbednosnoj konferenciji proteklog vikenda u Minhenu kazala da „ne može da zamisli situaciju u kojoj se kriza u Ukrajini rešava vojno“. Američki državni sekretar Džon Keri negirao je da postoji nesaglasje sa liderima EU. „Mi smo jedinstveni, blisko sarađujemo.“

Detalji predloga Merkelove i predsednika Francuske Fransoa Olanda još nisu objavljeni, ali se pretpostavlja da plan podrazumeva uspostavljanje demilitarizovane zonu od 50-70 kilometara oko trenutne glavne linije fronta. Diplomate su obazrive povodom uspeha predstojećeg samita u Minsku navodeći i vrlo važno pitanje da li će teritorije koje su preuzeli pobunjenici biti „priznate“. Postoji i sumnja u to da će Moskva i separatisti pristati na dogovor, piše Vašington post. U međuvremenu, ministri inostranih poslova EU saglasili su se da do narednog ponedeljka odlože uvođenje novih sankcija Rusiji ne bi li dali šansu pregovorima. „Princip sankcija ostaje ali će njihova primena zavisiti od rezultata na terenu“, kaže Loran Fabijus, šef francuske diplomatije.

„I posle intenzivnih pregovora koje smo imali tokom vikenda, daleko smo od političkog rešenja ukrajinske krize“, smatra nemački šef diplomatije Frank Valter Štajmajer.

Očekuje se da će novi mirovni predlog sadržati pojedine delove ranijeg sporazuma, koji su priznali pobunjenicima kontrolu nad značajnim delovima ukrajinskog industrijskog istoka. Pobunjenici su od tada osvojili još neke teritorije. „Suštinski problem biće koliko će autonomije imati separatistički regioni i koje teritorije će oni eventualno kasnije proširiti“, kaže za Vašington post Vladimir Frolov, spoljnopolitički analitičar iz Moskve i bivši diplomata. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko u nezavidnoj je poziciji. On je značajno proširio politički kapital davanjem ustupaka pobunjenicima prošlog puta što mu znatno otežava da pravi nove ustupke. „Rusi su u prednosti“, smatra Štefan Majster, analitičar pri nemačkom Savetu za inostrane odnose u Berlinu.

PUTIN: Zapad uzrokovao krizu

Kairo – Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Egiptu bila je prilika da se „opipa puls“ Moskve pre sutrašnjih pregovora. U trenutku kada se radi na francusko-nemačkim predlozima za okončanje sukoba u Ukrajini, Putin je kazao da je ukrajinsku krizu uzrokovao Zapad, prenosi Bi-Bi-Si. Zapadne zemlje su prekršile obećanje da neće širiti NATO, na bivše sovjetske republike, čime su ignorisale ruske interese i prisilile te zemlje da biraju između njih i Rusije, kazao je Putin za egipatski list Al Ahram.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.