Mihajlović: Licencama protiv lažnih vesti

On je predočio da u pojedinim zemljama Evrope postoje licence za novinare i da oni koji šire lažne vesti mogu da se oproste od bavljenja novinarstvom.

Mihajlović je u intervjuu FoNetu objasnio da je za borbu protiv lažnih vesti potrebna zajednička akcija koja bi popodrazumevala poboljšanje propisa, bolji rad medijskih udruženja, ali i upozorenje redakcijama na taj problem.

Prema Mihajloviću, društvene mreže su okean za širenje lažnih vesti, koje mediji često nekritički preuzimaju i prenose.

Vi sada imate zakon u Nemačkoj u kojoj su kazne za širenje lažnih vesti do 50 miliona evra, ukazao je Mihajlović i ocenio da lažne vesti retko kada dolaze slučajno, a i kad se to desi, onda ih koriste razne interesne grupe.

Mihajlović podseća na sijaset primera u kojima su lažne vesti bile fatalne, poput događaja na Kosovu 17. marta 2004.godine.

Tada je jedna takva vest o utopljavanju troje dece izazvala velike nerede sa 20 poginulih, više od hiljadu povređenih i 1.200 uništenih kuća, precizirao je Mihajlović, dok je pet hiljada ljudi bilo proterano.

Kao drugi primer za lažne vesti, Mihajlović je pomenuo tvrdnje na društvenim mrežama za vreme poplava 2014. da stotine leševa plove Savom.

To je moglo da izazove mnogo veći problem i kataklizmu, nego što se desila, objasnio je Mihajlović i napomenuo da ova dva primera pokazuju kako jedna vest ili jedna poruka na društvenim mrežama mogu da naprave haos.

On je izrazio uverenje da struka i zakon mogu zajedno da suzbiju problem lažnih vesti podizanjem društvene odgovornosti za izgovoreno i napisano.

Mihajlović, međutim, smatra da problem lažnih vesti nikada ne može biti potpuno rešen, jer će uvek biti ljudi kojima je interes da plasiraju lažne vesti, posebno u ekonomskoj sferi.

Ako zakon ima rešenja koja mogu da deluju preventivno, tako što će ljudi koji šire lažne vesti biti stavljeni na stub srama u novinarskoj profesiji i ako postoji neka vrsta licenci, kao u nekim zemljama Evrope, pa onda, kada širite lažne vesti, možete da se oprostite od ove profesije, to bi podiglo i uticaj novinarske profesije, uveren je Mihajlović.

Upitan ko bi trebalo da izdaje licence za novinare, Mihajlović je odgovorio da bi to moglo da radi nezavisno telo formirano u saradnji sa državom.

Prema njegovom objašnjenju, takvo nezavisno telo bi pomoglo da se novinarskoj profesiji vrati stari sjaj. Preventivno zakonsko delovanje i licence za novinare, ističe Mihajlović, bili bi pozitivan signal i doprineli bi dignitetu profesije.

To je, kako tvrdi Mihajlović, moguće ako država obavi svoj posao sa zakonima i ako se „saveti za štampu i medije pretvore u prave institucije koje mogu da donose kredibilne odluke i da imaju snagu“.

Mihajlović je napomenuo da se ne zalaže za uspostavljanje jednog vrhovnog tela koje će biti svetinja i odlučivati šta je istina.

On smatra da bi trebalo da se napravi opšta društvena klima u kojoj će glavna reč biti odgovornost za rečeno i napisano.

Novinari ne bi trebalo nekritički da prenose ono što neko govori, jer onda učestvuju u širenju lažnih vesti, upozorio je Mihajlović.

Najčešće se lažne vesti vezuju za neku vrstu spinovanja. Vi sada imate situaciju u našem društvu da su novinari, analitičari, političari i društvene mreže sinergični kada bi trebalo da se nešto napadne ili brani. To vam je jasan dokaz da sve potiče iz nekog centra, predočio je Mihajlović.

On je uočio i da jedni isti ljudi napadaju i brane vlast, a da se taj rat najčešće vodi prljavim sredstvima.

Uvek je to deo medija, deo analitičara, deo takozvanih stručnjaka i deo političara. I sa jedne i sa druge strane. Taj rat se najčešće vodi prljavim sredstvima, a najprljavije su lažne vesti, ukazao je Mihajlović.

On je primetio i da oni koji komentarišu lažne vesti učestvuju u njihovom širenju, ali je ocenio da ti ljudi ne mogu biti optuženi za puštanje takvih vesti, jer je to učinio neko drugi.

Novinarska profesija je bila izvanredna. U staroj Jugoslaviji 1980. ili 1981. godine je bilo istraživanje u kojem je novinarska profesija bila treća po ugledu. Pre nje su bili sudije i univerzitetski profesori. Sada smo i mi i sudije i profesori na dnu što se tiče ugleda, konstatovao je Mihajlović.

On je ukazao da su, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu, ali i dobrom delu Evrope, dobri novinari poniženi i neplaćeni, a da oni drugi zarađuju dobro i vešto plivaju u moru dezinformacija.

To je potpuno izvrnuta slika, ocenio je Mihajlović, koji smatra da PR dominira medijskim scenama, ali da se ne razume da je i u tom poslu istina sveta reč, pa i zbog toga jedna lažna vest zamenjuje drugu.

Mihajlović je poručio da novinari u Srbiji moraju da se organizuju i da se bore za svoju profesiju.

Ako imamo udruženja novinara koja su politička i koja više pažnje posvećuju međusobnim sukobima i zaštiti ovih ili onih, onda moramo da nađemo model da se novinari organizuju i to ne da se politički bore za svoju poziciju, nego isključivo za profesiju, naglasio je Mihajlović.

Ako učestvujemo u političkim igrama, rekao je Mihajlović, onda smo deo prljave igre i onda nećemo biti cenjeni.

Upitan koja je lažna vest za njega najupečatljivija, Mihajlović je pomenuo slučaj Račak, koji je bio povod za 78 dana bombardovanja Jugoslavije.

Prema Mihajloviću, antiteroristička akcija u Račku je izvedena besprekorno, ali je, uprkos tome, ona iskorišćena kao povod za intervenciju.

Nismo mogli da sprečimo Račak. Bilo je pokušaja da se stvori povod za intervenciju i pre Račka, rekao je Mihajlović i pomenuo lažne tvrdnje o masovnoj grobnici u Orahovcu.

Mihajlović, koji je u vreme sukoba boravio na Kosovu, podseća da je on lično tada odveo 50 stranih novinara u Orahovac, kako bi se uverili da je vest o masovnoj grobnici lažna.