Mišel Barnije uticaće na finansijsku politiku i država van evrozone

Barozo je prilikom raspoređivanja predloženih kandidata morao da vodi računa o više kriterijuma. Prvo o želji svake države-članice da njen kandidat dobije što značajniji komesarijat, ali i o iskustvu kandidata, kao i o nepisanom pravilu da kandidati koji su u prethodnom mandatu već bili evropski komesari, u novom sazivu budu raspoređeni na čelo drugih komesarijata. Pored toga morao je da vodi računa o ravnoteži kandidata velikih i malih država, zapadnih i istočnih članica, pripadnosti desničarskim i levičarskim strankama, o polnoj pripadnosti (žene su dobile trećinu mesta u budućoj komisiji), kao i o tome da ih prihvati Evropski parlament.

Od 27 članova Evropske komisije, 12 je iz redova desničarske narodnjačke grupacije (PPE), devet iz centrističke demokratsko-liberalne alijanse (ADLE) i šest iz levičarske socijaldemokratske grupe (S&D). U novu komisiju nominovano je 14 kandidata iz prošlog saziva.

Pored Ketrin Ešton (S&D), potpredsednice Komisije, koja je ujedno i visoka predstavnica zadužena za spoljne poslove i bezbednost Unije, prema oceni posmatrača i medija, među najznačajnijim je svakako Komesarijat za unutrašnju trgovinu i finansije, koji će voditi Mišel Barnije (PPE) iz Francuske. Imenovanje nekadašnjeg ministra spoljnih poslova, a potom ministara poljoprivrede i ribarstva, izazvalo je naročito uznemirenje u opozicionoj Konzervativnoj stranci Velike Britanije, jer će Mišel Barnije moći da utiče na finansijsku politiku i država članica van evrozone. I dok Francuska likuje zbog njegovog imenovanja, pitanje je da li Pariz zaista treba da trlja ruke ako se zna da je paralelno sa predlogom da Barnije vodi Komesarijat, na mesto generalnog direktora službi tog istog komesarijata postavljen Britanac Džonatan Fol kako bi se postigla ravnoteža. Mišel Barnije je, u periodu 1999-2004, bio evropski komesar za regionalnu politiku i institucionalne reforme, a na izborima za Evropski parlament ove godine predvodio je kampanju vladajuće desničarske UMP stranke.

Za evropsku privredu, ali i američke multinacionalne kompanije, poput Majkrosofta, od posebnog je značaja Komesarijat za konkurenciju koji će voditi Joakim Almunija (S&D) iz Španije. Nominovanjem Almunija ujedno za jednog od potpredsednika buduće komisije, predsednik Barozo mu odaje priznanje za dosadašnji rad na mestu komesara za ekonomiju. Alumnija će nadgledati i da li je eventualna državna pomoć privredi u skladu sa evropskim pravilima o konkurenciji.

Kao što se i očekivalo, dosadašnji komesar za proširenje Oli Ren (ADLE) iz Finske dobio je značajni Komesarijat za ekonomiju i monetarnu politiku. I na novom mestu Oli Ren će se baviti „proširenjem“, ovog puta evrozone na zemlje nekadašnje istočne Evrope. Poznat kao protivnik budžetskih deficita, Ren će brinuti da se države strogo drže evroprincipa u vođenju budžetske politike. Smatra se za ozbiljnog kandidata za predsednika Finske na izborima 2012. godine.

Nominacija Ginter Oetinga (Nemačka, PPE) na čelo važnog komesarijata za energiju izazvala je iznenađenje jer je on bez iskustva u evropskim poslovima. Do sada nije izlazio iz svoje pokrajine Bad-Vitenberg, u kojoj je bio poslanik hrišćansko-demokratske stranke (CDU). Advokatu po profesiji, niko u Nemačkoj ne osporava stručnost u ekonomskim poslovima.

Posle postavljenja Belgijanca Van Rompuija za predsednika EU nije se očekivalo da će neki Belgijanac dobiti značajan komesarijat, međutim, Karel d’Gišt je nominovan za komesara za trgovinu, čime su zadovoljene težnje centrističke ADLE alijanse u parlamentu EU. Ujedno, njegovo postavljenje u tako značajan komesarijat je priznanje za njegov rad na razvoju i humanitarnoj pomoći u prethodnoj komisiji.

Vivian Reding (Luksemburg, PPE) po treći put je evropska komesarka. U prethodnim komisijama vodila je komesarijat za obrazovanje (1999-2004), a potom je (2004-2009) bila zadužena za nove tehnologije. U novom sazivu će biti jedna od potpredsednica zadužena za pravdu. Ovaj komesarijat dobija posebno na značaju, jer nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, pravda postaje deo delovanja Evropskog parlamenta.

Rumunija, velika poljoprivredna zemlja nekadašnje istočne Evrope dobila je komesarijat za poljoprivredu. Dacian Ciolos (PPE) postavljen je na čelo tog komesarijata. Jedan od njegovih osnovnih zadataka biće da odbrani posebno mesto poljoprivrede u politici EU. Poznato je da će moći da računa na posebnu podršku komesara Mišela Barniea, koji mu je politički mentor i dugogodišnji prijatelj.

Najzad, Koni Hedegard (PPE) iz Danske nominovana je za komesarku za klimatske promene što je od posebnog značaja jer je zaštita od klimatskih promena u osnovi delovanja Evropske unije.

Za Srbiju i sve zemlje koje teže ulasku u EU od najvećeg značaja je, pak, komesarijat za proširenje koji će voditi Stefan Fule (S&D). Mediji država članica EU, sem Češke, čiji je kandidat Fule, ne bave se ni ovim komesarijatom ni Fuleom. Međutim, skoro svi češki mediji navode njegovu „komunističku prošlost“ smatrajući da bi „izbor Fulea u Evropskom parlamentu mogao da bude doveden u pitanje“, kako pišu Lidove novine.

Predloženi kandidati za evropske komesare odgovaraće na pitanja poslanika u Evropskom parlamentu na zasedanjima od 11. do 19. januara 2010, a 26. januara poslanici će glasati. Za izbor komesara potrebna je relativna većina evropskih parlamentaraca. Po polaganju zakletve, komesari stupaju 1. februara iduće godine na dužnost.

Ostali kandidati

Pored već navedenih, kandidovani su još i Estonac Sim Kalas (ADLE), dosadašnji komesar za administraciju i borbu protiv korupcije, od sada zadužen za transport i Holanđanka Neli Kros (ADLE), dosadašnja komesarka za konkurenciju, od sada zadužena za nove tehnologije. Uz njih su Italijan Antonio Tajani (PPE), dosadašnji komesar za transport, od sada za industriju i preduzetništvo i Slovak Maroš Šefčovič (S&D), dosadašnji komesar za obrazovanje i mlade, od sada zadužen za institucionalne poslove i administraciju. Slede Kipranka Androula Vasilou (ADLE), dosadašnja komesarka za zdravlje, sada za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade, Litvanac Algirdas Šemeta (PPE), dosadašnji komesar za finansije i budžet, sada za poreze i carine, Letonac Andris Pjebalgs (PPE), dosadašnji komesar za energetiku, sada za razvoj i Slovenac Janez Potočnik (ADLE), dosadašnji komesar za nauku i istraživanja, koji odlazi na čelo komesarijata za životnu okolinu. Austrijanac Johan Kan (PPE), nominovan je za komesara za regionalnu politiku, Bugarka Jeleva Rumiana za komesarku za međunarodnu kooperaciju i humanitarnu pomoć, Grkinja Maria Damanaki (S&D) za komesarku za pomorstvo i ribarstvo, Mađar Laslo Andor (S&D) za komesara za rad, socijalu i integraciju, Irkinja Mari Geogegan-Kin (ADLE) za komesarku za istraživanja, Maltežanin Džon Dali (PPE) za komesara za zdravstvo i zaštitu potrošača, Poljak Janus Levandovski (PPE) za komesara za budžet i finansijske programe i Šveđanka Cecilija Malmstrom (ADLE) za komesarku za unutrašnje poslove.