Mladićev korak iz očaja

Očajni mladić sve vreme je policajcima ponavljao da više ne želi da živi, jer je gladan, nema posao, a i struja mu je isključena zbog dugova. Nakon tri sata, policijski pregovarač uspeo je da ga ubedi da mu preda noževe, nakon čega je prebačen u bolnicu. Psihijatar dr Vojin Kuzmanović, kaže da je Ivan dovežen u veoma teškom stanju. – On je najpre reanimiran, ali je potom, zbog velike količine lekova koje je popio, prebačen na intenzivnu negu, gde je i preminuo – kaže Kuzmanović. On navodi da ljudi rešeni da se ubiju, pre ili kasnije to sprovedu u delo i pored pružanja adekvatne lekarske pomoći.

– Ivan je uzeo oko 30 tableta za epilepsiju, iako nije bolovao od te bolesti. Da je ranije dovezen, možda bi preživeo – kaže Kuzmanović. Ivanovo beživotno telo čak pet dana ležalo je u bolnici, jer nije imao ko da ga preuzme, pošto je živeo sam. Sahranjen je 6. marta na Novom groblju u Požarevcu, a na umrlici nije naveden niko od njegove porodice, već je samo pisalo «njegovi najmiliji». Ovaj nesrećni mladić od rođenja do 12. godine bio u hraniteljskoj porodici u Miloševcu, nakon čega ga je otac doveo kod sebe u Požarevac.

Niko od komšija nije znao da kaže gde se nalazi Ivanov otac, niti njegova majka. Sličan slučaj u Požarevcu desio se i u avgustu 2010. godine, kada je Dragan Jovanović (44) izašao na ulicu i ubadao se noževima, naočigled komšija i prolaznika. On je bio očajan zbog besparice i jer je živeo sam, pošto ga je supruga napustila i odvela decu sa sobom. Međutim, dva meseca nakon toga, on je izvršio samoubistvo bacivši se u Moravu.

Učestala samoubistva

Ivanovo samoubistvo bilo je peto po redu izvršeno od početka godine u Požarevcu. Svake godine, na ovom području dogodi se oko 30 samoubistava u proseku, a žrtve su, najčešće, muškarci, koji se ubijaju zbog besparice, bolesti ili starosti.