Mogu li manjinci da upravljaju srpskim školama

– Ovaj zakon omogućava nacionalnim strankama koje dominiraju u svakom nacionalnom savetu, da praktično suspenduju građansku državu. Na osnovu ovlašćenja koja su im data, saveti mogu da učestvuju u upravljanju školama, a kroz pravo veta i na izbor direktora i da tako vode celokupnu kadrovsku politiku – kaže Ljubica Kiselički, ističući da je poseban problem sa Mađarskim nacionalnim savetom koji je većinu kulturnih ustanova i sve škole u Vojvodini u kojima ima makar nekoliko učenika na mađarskom jeziku, proglasio važnim za tu nacionalnu zajednicu. To im daje mogućnost da primene pomenuti zakon i zatraže učešće u školskim odborima i u izboru direktora.

– U strategiji obrazovanja Mađarskog nacionalnog saveta stoji da je u školama koje su od posebnog nacionalnog interesa za Mađare cilj ne samo školovanje na mađarskom jeziku, već i obrazovanje u duhu mađarske kulture. To znači da će se u svim školama u kojima oni, po zakonu, dobiju mogućnost upravljanja i biranja direktora, sprovoditi ideja o obrazovanju u duhu mađarslke kutlure. A zbog čega bi Srbi, Bunjevci, Hrvati, iako su u većini, išli u školu koja sprovodi obrazovanje u duhu mađarske kulture? Šta ako se Savet roditelja pobuni protiv ovoga „duha“ i novonastale situacije? Zašto je pravo Mađarskog nacionalnog saveta da uperi prstom u bilo koju školu u Vojvodini i kaže: „Ovo je od posebnog nacionalnog interesa za nas“, jače od prava većine u toj školi koji ne mogu da uzvrate i kažu: „Mi smo građani Srbije, živimo u građanskom društvu i želimo da se naša deca školuju u duhu građanske države“ – pita se Ljubica Kiselički.

Zbog posledica koje je izazvao, a pre svega „ogromnih apetita Mađarskog nacionalnog saveta, odnosno vrhuške Saveza vojvođanskih Mađara“, pomoćnica gradonačelnika Subotice je Zakon o nacionalnim savetima okarakterisala kao „sumanuti zakon, nezabeležen u istoriji civilizacije“, i „čudovišan sociološki eksperiment do sada nezabeležen u svetu“.

– Taj zakon je preko 52 hiljade građana Subotice koji ne pripadaju nijednom manjinskom nacionalnom savetu doveo u poziciju građana drugog reda, a Vojvodinu pretvorio u poligon za iživljavanje lokalnih partijskih moćnika – navodi Kiselički, napominjući da takav problem ne postoji sa drugim manjinskim zajednicama, koje nisu zatražile učešće u odborima i upravljanju školama.

Lokalna samouprava je zbog svega navedenog uputila zahteve o preispitivanju tog Zakona i to predsedniku Srbije, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu za lokalnu samoupravu, Srpskoj akademiji nauka, Matici srpskoj i drugim relevantnim institucijama.

Tamaš Korhec, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, ocenio je da je sve to deo kampanje koja se vodi protiv samog Zakona o nacionalnim savetima, i da je do sada izneto niz neistina i manipulacija koje bi trebalo da posluže za neku vrstu mobilizacije srpskog življa u Subotici.

– Retorika koju smo čuli slična je onoj iz najcrnjih vremena početkom devedesetih, što veoma zabrinjava kada je reč o Subotici. Lokalna vlast u ovom gradu već više od godinu dana blokira odluke Nacionalnog saveta, a samim tim i Zakon. I umesto da se razreši ta situacija, ide se u napad. Mi ćemo se svakako truditi da se zaštite naša prava i sam Zakon. Lokalna vlast u Subotici nam ne dozvoljava da uzmemo učešće u upravljanju bilo kojom institucijom koja je od interesa za našu zajednicu radi očuvanja naše tradicije i kulture. A upravo u Subotici imamo najveći broj takvih kulturnih ustanova, a u školama se školuje najviše učenika na mađarskom jeziku – Subotica je praktično najveći srednjoškolski centar na mađarskom jeziku u Vojvodini… Sličan problem imamo još jedino u Senti, dok se u ostalim gradovima Zakon uglavnom primenjuje, i u njima imamo veoma dobru saradnju sa gradskim vlastima – kaže Korhec.

Zakon, inače, predviđa da u školama koje nacionalne manjine ocene kao važne za čitavu zajednicu, one imaju pravo da delegiraju trećinu svojih predstavnika, kao i da se konsultuju prilikom izbora direktora.

– Želimo da Nacionalni savet bude prisutan u upravljanju takvim školama i da direktor bude prihvaljtiv za mađarsku zajednicu. Ne mislimo da je neophodno da on bude etnički Mađar, nego da njegov odnos prema mađarskom obrazovanju bude adekvatan. Takođe, prema Zakonu, savet samo predlaže članove odbora, oni se ne biraju iz njegovih redova, što znači da mi možemo prihvatiti i predloge lokalne samouprave, što se već događalo u drugim sredinama. Konačno, Savet ni na koji način nema prava da se meša u program obrazovanja tih škola. A naše pravo da učestvujemo u školskim odborima ne znači nemogućnost dogovora – kaže Korhec, napominjući da su ocene i strahovi da će primenom tog zakona, manjinski saveti rukovoditi i odlučivati o važnim stvarima u nastavnom procesu na srpskom jeziku – potpuno neosnovani.

– To je u suštini strah da od sutra aktuelna politička većina u Skupštini Subotice možda neće imati potpunu slobodu odlučivanja u tome ko će biti direktor i ko će biti u školskim odborima. Sve je u ovome: Mi koji smo napravili većinu u parlamentu, možemo upravljati sto posto ustanovama u gradu. Ovaj zakon, međutim, to ne dozvoljava, i nema tu nikakve ljutnje. Treba se tome prilagoditi i tražiti dogovor – napominje Korhec.

Na izjave pomoćnice gradonačelnika reagovao je i član Bunjevačkog nacionalnog saveta i predsednik Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić, ocenivši da se u stvari radi o zauzimanju pozicija na predizornom političkom terenu, ali da je takvo istupanje vrlo opasno u višenacionalnoj sredini kakva je Subotica.

– Nadam se da iza toga ne stoji lokalna vlast, čiju većinu čini DS. Jer, ne sećam se da je o ovom problemu uopšte raspravljala gradska Skupština. Takođe, podsećam da je taj, kako kaže gospođa Kiselički, „sumanuti zakon, nezabeležen u istoriji civilizacije“, izradilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u kojem je ministar bio Svetozar Čiplić, istaknuti član Demokratske stranke, i da je zakon Skupštini predložila Vlada Republike Srbije, na čijem je čelu Mirko Cvetković, istaknuti član DS, a član te vlade naš sugrađanin Oliver Dulić član Predsedništva DS, da je zakon izglasala Skupština Srbije, u kojoj većinu čine poslanici DS, i da ga je potpisao predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik DS. Zato smatram da je to što iznosi Ljubica Kiselički zaista sumanuto i nezabeleženo u istoriji parlamentarizma – kaže Bajić.

Spisak škola

Ljubica Kiselički navodi primere somborske gimnazije gde na mađarskom jeziku nastavu pohađa oko pet odsto učenika, kao i subotičke u kojoj je 20 odsto učenika u razredima na mađarskom jeziku, a koje je Mađarski nacionalni savet proglasio ustanovama od posebnog značaja za mađarsku zajednicu. Takođe za škole od posebnog interesa za mađarsku zajednicu proglašene su sve srednje škole u Subotici, Senti, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Bečeju, Adi, gimnazija „Svetozar Marković“ u Novom Sadu, i gimnazije u Zrenjaninu i Somboru, kao i većina osnovnih škola u tim mestima.