Monografija posvećena manastirima Braničeva

 Sve njih, na jednom mestu i uz bogate ilustracije, opisao je novinar i publicista Predrag Mirković iz Rabrova, u svojoj monografiji «Svetinje Braničeva». U ovom dragocenom pisano-slikanom svedočanstvu, koje je doživelo i svoje drugo izdanje, autor iznosi podatke o 50 manastira, o njihovom nastanku, arhitekturi, rušenju i obnavljanju. Uz poznate i nepoznate neimare, zaslužne za gradnju svetinja, tu su i priče o monasima i igumanima, ali i o ovelikim obnoviteljima, među kojima su bili i knez Lazar, Karađorđe i Miloš Obrenović.

Pisanju knjige prethodio je višegodišnji predani rad autora na sakupljanju istorijske arhivske građe, kako bi svi izneti podaci bili verodostojni. O tome svedoči i činjenica da su pri njenom nastajanju korišćeni podaci iz preko 50 izvora. – Podatke sam prikupljao pet godina, a najveći deo našao sam u Istorijskom arhivu Srbije. Monografiju je izdao manastir Rukumija, u kojem sam imao veliku podršku u ovom svom poduhvatu – kaže autor Predrag Mirković. Na 283 strane monografije, on je uspeo da pokaže čitaocima zašto je u uvodniku kustos požarevačkog Narodnog muzeja, Dragan Jacanović, Braničevo nazvao «Srpskom Svetom gorom».

Počev od Trške crkve kod Žagubice, najstarijeg sakralnog hrišćanskog spomenika na braničevskom području, u knjizi su, između ostalih, predstavljeni i manastiri Gornjak, Tuman, Bradača, Zaova, Sestroljin, Nimnik i Vitovnica. Osim njih, Mirković je predstavio i one srušene, takozvana «manastirišta». – U Braničevu je najmanje 40 manastira pod zemljom, a samo deset nad njom. Kada bi se ta manastirišta obeležila makar samo drvenim krstom za početak, dobili bismo 40 svetilišta u najlepšim predelima Braničeva i sačuvali sećanje na prošlost, bez koje će nam budućnost biti vrludava i neizvesna – smatra Mirković.

Na samom početku monografije «Svetinje Braničeva», čitaoci nailaze na neobičan podatak. Naime, nakon dužeg spiska članova izdavačkog saveta, navedeno je da je «korice, opremu knjige i kompjutersku opremu» uradila monahinja Atanasija Rašić iz manastira Rukumija. – Trudom i zalaganjem oca Simeona, a nešto docnije i majke Atanasije, manastir Rukumija preko 20 godina izdaje knjige o pravoslavnoj veri i moralu. Do sada je ovaj manastir objavio preko 100 knjiga, čime je nastavio književnu tradiciju kakvu smo imali u srednjovekovnim manastirima na srpskim prostorima – kaže Mirković.

Naslovi

Osim «Svetinja Braničeva», Mirković je napisao i brojne druge knjige, među kojima su: «Manastir Rukumija», «Rabrovo i obe Bresnice», «Klenje sa okolnim selima», «Klenjska crkva» i «Srpski ratni pomenik».

Izvori svete vode

U svojoj monografiji Mirković je predstavio i izvore svete vode u Braničevskom okrugu, za koje se u narodu veruje da imaju lekovito dejstvo. Reč je o 12 izvora, među kojima su najpoznatiji «Ladne vode» kod manastira Gornjak, «Minine vode» kod Požarevca i izvor kod manastira Sestroljim u Poljani.