Može li kovid da bude profesionalno oboljenje u Srbiji? 1Foto: EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

Uprkos inicijativama sindikata iz oblasti zdravstva da se kovid 19 posmatra kao profesionalno oboljenje, to još uvek nije slučaj u Srbiji. U većini zemalja EU nova bolest posmatra se upravo na ovaj način. I to ne samo u oblasti zdravstva već i u nekim drugim delatnostima.

Sagovornici Danasa profesor medicine rada Petar Bulat i predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić kažu da postoji zakonska osnova da se uspostavi ista praksa u Srbiji koja bi mogla da bude značajna, pre svega za lečenje postkovid stanja.

U ovom trenutku zdravstveni radnici koji obole od kovida 19 imaju pravo na isplatu pune zarade tokom bolovanja, što je inače beneficija koja se dobija sa priznavanjem neke bolesti kao profesionalnog oboljenja. U tom smislu prepoznavanje kovida 19 kao profesionalnog oboljenja ne bi puno promenilo.

Međutim, Zoran Savić kaže da bi to donelo sigurnost.

– Sada se isplaćuje 100 odsto na osnovu aneksa kolektivnog ugovora. Šta će biti u budućnosti? Ne tražimo ništa što sam zakon ne omogućava, navodi dr Savić, čiji je sindikat prošle godine i izneo inicijativu da kovid postane profesionalno oboljenje. Upitan da li je bilo nekih pomaka do sada, on kaže da nije.

Profesor Bulat podseća da bi na ovaj način porodice preminulih lekara imale veća prava.

– Ako bi kovid bio prihvaćen kao profesionalno oboljenje, porodice preminulih lekara imale bi pravo na porodičnu penziju, koja bi bila u iznosi kao da su radili pun radni vek – navodi prof. Bulat.

Prema ranijem objavljenom istraživanju Eurostata većina EU zemalja, njih 17, kovid 19 vidi kao profesionalno oboljenje u određenim sektorima. Sektor u kome se najčešće kovid 19 posmatra kao profesionalno oboljenje jeste zdravstvo, ali i usluge socijalne zaštite.

Pojedine zemlje i u drugim oblastima prepoznaju rizik od profesionalnog obolevanja od kovida. Tako u Estoniji vazdušni saobraćaj pripada oblastima u kojima je prepoznat rizik od profesionalnog obolevanja od kovida 19, dok su u Švajcarskoj obuhvaćeni i obrazovni sektor i vatrogasne službe.

Kriterijumi da bi kovid 19 bio prepoznat kao profesionalno oboljenje uglavnom podrazumevaju da osoba ima simptome kovida 19, pozitivan PCR test, ali i rad u uslovima gde je moguće zaražavanje, odnosno kontakt sa osobom koja je mogla da bude prenosilac virusa. Upitani da li bi prepoznavanje kovida 19 kao profesionalnog oboljenja omogućilo zdravstvenim radnicima koji se leče od postkovid sindroma da dobiju određene benificije, oni navode da bi to trebalo da bude tako.

Ipak Danasovi sagovornici dodaju da nije lako dokazati povezanost kovida 19 i tegoba koje su opisane tokom postkovid sindroma, poput kardioloških ili neuroloških smetnji.

Prof. Petar Bulat kaže da je dokazivanje povezanosti takvih tegoba i kovida teško.

– Većina zdravstvenih radnika je u srednjim godinama i već ima određene hronične bolesti. Da bi se dokazalo da je neko oboljenje rezultat kovida trebalo bi da osoba ima potpuno čist zdravstveni karton a to obično nije slučaj, navodi sagovornik Danasa. Njegovo mišljenje deli i stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.

– Situacija nije medicinski gledano potpuno čista i teško bi bilo dokazivati da je neko stanje posledica kovida 19. Ne verujem da bi osoba koja bi takav zahtev podnela imala mnogo izgleda na uspeh. Praksa priznavanja profesionalnih oboljenja i inače nije povoljna po radnike, navodi Reljanović.

U Srbiji se inače godišnje prepozna tek par slučajeva kao profesionlano oboljenje, mnogostruko manje nego u zemljama Zapadne Evrope. Tako se, kako navode sagovornici Danasa, dešava paradoksalna situacija da ispada da su u Srbiji bolji uslovi rada nego u na primer Nemačkoj.

Rizik ostaje neprepoznat

Koliko često u Srbiji profesionalna oboljenja ostaju neregistrovana najbolje pokazuje primer raka pluća. Kako objašnjava prof. Bulat, smatra se da osam odsto svih karcinoma pluća među muškarcima jesu profesionalne etiologije. „To bi značilo da bi godišnje u Srbiji 320 slučajeva karcinoma pluća trebalo da budu profesionalna oboljenja, a mi godinama nemamo nijednog pacijenta“, navodi prof. Bulat. Upitan zašto je to tako, on kaže da su lekari prvenstveno usmereni na lečenje pacijenata i da ih ne informišu dovoljno o tome na koji način bi bolest koju imaju mogla biti sagledana kao profesionalno oboljenje. Dr Zoran Savić prepreke vidi u nejasnoj metodologiji dokazivanja profesionalnog oboljenja. „Nejasno je ko podnosi zahtev, kome, ko je nadležan za odlučivanje itd“, kaže sagovornik Danasa.

Kakva je situacija u EU

Bugarska, Kipar, Hrvatska, Češka, Estonija, Francuska, Mađarska, Litvanija, Letonija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka i Švedska kovid 19 prepoznaju kao profesionalno oboljenje. Na drugoj strani Italija, Slovenija i Španija ovu bolest posmatraju kao povredu na radu u određenim oblastima. U ostalim državama ili nije definisano da li je kovid 19 profesionalno oboljenje ili povreda na radu, ili su predviđene obe mogućnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.