Mrtvi ljudi govore

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lepo je sto se Apdajk i dalje stampa i cita u Srbiji, i da se neko jos uvek pronalazi u njegovom fantasticnom pisanju. Njegova Nobelova Nagrada je bila potpuno zasluzena, zato sto je prvi put uspeo, jednostavnim jezikom i formom, da individualizuje to americko iskustvo koje su pre njega uspesno razvijali (i zestoko kritikovali) Stajnbek i Keruak, na onome sto su postavili Drajzer i Luis. Klasika, u najjacem smislu reci.

2. Kao zena koja je citala dosta Apdajkovih romana i obozavala ga u mladosti. Nisam tako dozivela Zeku. On kao i mi svi ima i svoju musku i svoju zensku lirsku stranu. Neko je rekao da je to kao zivot u cetvoro.A beg u slobodu i beg od obaveza je svojstven i zenama. Samo je prirodno da biti roditelj namece bar jednog odgovornog. I nije ni u zivotu a ni kod Apdajka sve crno ili belo… Nego fine nijanse