"Na mrežama ispisuju himne Putinu, a vojsci se protive": Neusklađenost virtuelnog i stvarnog sveta 1Foto: Ministarstvo odbrane

Većina onih koji na društvenim mrežama ispisuju „himne” Putinu i ruskoj vojsci, istovremeno se oštro protive uvođenju vojnog roka u Srbiji.

Agresiju Rusije na Ukrajinu, koja je ušla u četvrti mesec, svakodnevno su pratile hiljade komentara na domaćim društvenim mrežama.

Na prvi pogled, većina komentatora podržava Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina. S druge strane, jasno je da se ne radi o pravim korisnicima koji ostavljaju svoje mišljenje o medijima, već o dobro organizovanoj i dirigovanoj kampanji.

Od početka sukoba u Ukrajini, na društvenoj mreži Tviter pojavilo se mnogo novih naloga, koji u svojim objavama uglavnom dele linkove i video snimke sa ruskih portala i stranica sa vestima. Većina ovih internet izvora nije dostupna za direktnu pretragu van Rusije, jer su pod sankcijama i Evropske unije i Sjedinjenih Država, pa su internet provajderi u obavezi da blokiraju svoje sadržaje i vesti van ruskih granica. U stvari, nije reč o „vestima“ već o potpuno očiglednoj propagandi, sa često lošim prevodom na engleski ili srpski.

Fejsbuk, kao najveća i najkorišćenija mreža, prepun je domaćih grupa i stranica koje podržavaju rusku agresiju, a veličaju „uspehe u oslobađanju Ukrajine“. Da je izvor informacija na ovim stranicama negde u Moskvi, svedoči i činjenica da mnoge „vesti“ citiraju niže funkcionere ruskih ministarstava ili čak lokalne političare, za koje verovatno većina Rusa nikada nije čula. Pored ovih proruskih „botova“, primetno je da mnogi mladi ljudi, uglavnom studenti, strastveno dele video snimke o ruskom oružju, avionima i oklopnim vozilima.

„Putin je vladar sveta“, piše student Mašinskog fakulteta koji na svom profilu (umesto Lade) ima sliku BMV-a. ž

„Tako je, Srbija je uz Rusiju“, odgovorio je njegov kolega.

„Reformisani” vojni rok

Dok traje rat u Ukrajini, u Srbiji se ponovo postavlja pitanje uvođenja obaveznog služenja vojnog roka. Ovaj „reformisani” vojni rok bi, kažu nadležni, trebalo da traje između tri i pet meseci, iako je „u igri” odsluženje vojnog roka od šest meseci. U predlogu se navodi i da bi većina budućih regruta prošla vojnu obuku u svom gradu ili do 60 kilometara od njega, u zavisnosti od vrste vojske.

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović je pre izvesnog vremena rekao da su „već formirane radne grupe koje rade analize i prave planove za eventualno ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka”. U stvari, služenje vojnog roka je i dalje moguće, na dobrovoljnoj bazi. Ko se prijavi, dobiće platu od oko 38.000 dinara (324 evra), kao i mogućnost zaposlenja u Vojsci Srbije kao profesionalni vojnik. Uprkos tome, interesovanje mladih je više nego skromno, a za dobrovoljno se prijavljuju uglavnom mladići i devojke koji bi želeli da rade kao profesionalni vojnici.

 

Paradoksalno, većina onih koji pišu „himne“ Putinu i ruskoj vojsci, na drugim mestima, oštro se protive uvođenju vojnog roka. „Pustite decu političara prva“, „Ovo nije Jugoslavija, da sednem u kasarnu“, „Da idem u vojsku, ali ne predsednikov sin, a ima i vinarija“ – samo su neki od komentara i tvitova.

Neusklađenost virtuelnog i stvarnog sveta

IT stručnjak Milan Stamenković kaže da definitivno postoji veza između internet sadržaja i ponašanja mladih.

„Više od 80 odsto mladih u Srbiji je protiv ponovnog uvođenja vojnog roka. Kada ih pitate zašto, oni navode da „nema interneta, nema izlazaka i gubili bi vreme”. I kako sada gube vreme? Najčešće u igraonicama, gde se igraju igrice u kojima se simuliraju rat i ratna dejstva“, objašnjava Stamenković.

„Slično je i sa ovim internet ratnicima u komentarima, prisutnim na gotovo svim medijskim stranicama. Želeli bi da vrate Kosovo, podrže Putina i napad na Ukrajinu i razne desničarske organizacije. Ali to je sve dok su iza pametnog telefona ili računara. U stvarnosti, oni glasaju za vladajuće stranke, nikada ne protestuju, čak ni kada su opravdani, kao što su ekološki protesti, i često podržavaju bilo koju državnu odluku. Ovde je očigledan nesklad između interneta i stvarnosti, virtuelnog i stvarnog sveta“, dodaje Stamenković.

Prstima je isprepletena politika

Kolumnista Goran Jovanović kaže da je „i ovde, kao i u većini događaja u zemlji i regionu, politika umešala prste”.

„Ovakvo ’internet herojstvo’ i obožavanje Putina gotovo kao božanstva odgovara vladajućoj eliti, pre svih Aleksandru Vučiću. Tome se mogu dodati i tabloidi koje sve kontrolišu i finansiraju vladajuće stranke i koji Putina hvale verovatno više nego Sputnjik i Vostok zajedno“, kaže Jovanović.

„I tako Vučić izgleda kao umerena opcija, pre svega za EU, ali i za SAD. S druge strane, Rusija je praktično ostala bez ijednog saveznika u Evropi – a sankcije su joj uvele i tradicionalno prijateljske Bugarska i Grčka. Ostale su samo Srbija i Turska, iako turski predsednik [Recep Taiiip] Ergodan nije bio značajno sankcionisan ni kada je kupio sistem S-400 od Rusije. S druge strane, Turska je članica NATO-a i svojevremeno je oborila nekoliko ruskih aviona u Siriji. Dakle, samo Srbija ostaje sa svojom internet proruskom brigom

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.