Foto: Pixabay/JillWellingtonVino zauzima posebno mesto u životu ljudi u Srbiji. Rođenje naslednika ili naslednice “zaliva se” vinom koje i sastavni deo obreda krštenja, venčanja, smrti. Vino zauzima i važno mesto u slavskim običajima. I ne samo tada, jer sve češće je ono neizostavni deo svakodnevnih obroka.
Vina proizvedena u Srbiji polako vraćaju primat nad inostranim – francuskim, italijanskim, argentinskim, makedonskim. A, zašto i ne bi kada se u Srbiji spravljaju vina vrhunskog kvaliteta.
U takva se sigurno ubrajaju ona nastala u Negotinskoj krajini, u jednom od najpoznatijih vinogradarskih krajeva u Srbiji.
Jedno od najviše rangiranih srpskih crvenih vina, prošle godine je dobilo dva zlata na Dekanterovom ocenjivanju, krajem 2021. ponelo je titulu “Vina decenije” po oceni magazina “Vino & Fino”, a proizvod je negotinske vinarije.
A, sve je počelo jako davno, u vreme Rimljana kada se gajenje vinove loze proširilo sa Fruške gore, gde su prvi čokoti posađeni, preko Smedereva prateći Dunav stiglo do Negotinske krajine.
-Koliko znamo do danas vinovu lozu su na teritoriju današnje Srbije doneli Rimljani, a kako na području istočne Srbije imamo i carske palate i više vojnih utvrđenja pretpostavljam da je loza gajena od najranijih perioda boravka Rimljana na ovim prostorima. To potvrđuju i arheološki nalazi amfora za vino i kosira za branje grožđa koji se nisu promenili do danas što govori o kontinuitetu gajenja vinove loze – smatra Dragoslav Ilić iz Udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla Negotinska krajina.
Pribeležio je Ilić i da se prvi pisani podaci o gajenju grožđa i proizvodnji vina nalaze u turskom popisu iz 1530. godine, Fetislamske nahije, Fetislam je inače tursko utvrđenje u Kladovu, i nahije Krivina, koja je obuhvatala veći deo Negotinske krajine.
Kako je Turska bila administrativno uređena država u popisu su navedeni precizni i detaljni podaci, koji govore da je u to doba, ovaj deo današnje Srbije, imao razvijenu poljoprivredu, a naročito vinogradarstvo i vinarstvo.
-Na teritoriji današnje Negotinske krajine i Ključa 1530. godine proizvedeno je 155.984 medri vina ili 1.949.800 litara (1medra=8 oka=12.5l ) u vrednosti od 935.904 srebrnih aspri (6 aspri za 1 medru vina). Porez na proizvedeno vino je bio 1/8 ili 12,5 odsto. Uzimajući sve ovo u obzir dolazimo do zaključka da je najviše 4.000 domova, prosek pet, šest članova domaćinstva, proizvodilo skoro dva miliona litara vina što je 500 litara po svakom domaćinstvu – navode u ovom udruženju.
Za 17. i 18. vek nema poznatih pisanih podataka i tek krajem 18. veka kroz austrougarski popis i poreze vidi se da je proizvodnja grožđa oporezovana sa 10.000 forinti što je daleko više od svih drugih delatnosti.
Pod vinogradima je u to vreme bilo oko četiri hiljade hektara.
Pravi “bum” bio je sedamdesetih godina 19. veka kada je filoksera desetkovala francuske vinograde. Tada su se negotinska vina izvozila u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju jer je ovdašnja loza odolela ovoj boljci.
U Negotinu je 1887. otvorena poljoprivredna škola za voćarstvo, a 1892. osnovana Krajinska vinarska zadruga. Enološka stanica je osnovana 1921. godine i između dva svetska rata bila je to prva kontrolna laboratorija za čitavu Kraljevinu Jugoslaviju.
Negotinska vina prodavala su se širom Kraljevine, a u selima oko Negotina bilo je sramota da seljak kupi vino. Jer kakav je to čovek koji nema svoje.
U negotinskoj opštini danas se gaje uglavnom vrhunske svetske vinske sorte grožđa, ali se obnavljaju zasadi i sade novi sa autohtonim sortama kao što su crna tamjanika, bagrina, četereška i začinak.
Tamjanika je sorta koja ima bezmalo mitski status i crna tamjanika je lokalna i autentična sorta grožđa u Negotinskoj krajini. Njeno se vreme vraća i sve češće vina od crne tamjanike mogu da se sretnu u ovdašnjim malim podrumima i vinarijama.
Poznavaoci vina kažu da je sa pravom proizvodnjom vina od ove sorte najviše odmakao Manastir Bukovo koji ima nekoliko hektara pod crnom tamjanikom.
U razgovoru sa monahom Platonom, kome je vinarija poslušanje u Manastiru Bukovo, vođenom pre par godina, saznali smo da je tamjanika autohtonasrpska sorta grožđa od koje može da se dobije dobro vino.
– Današnji ljubitelji vina, pogotovu strani turisti, koji su uglavnom zasićeni standardnim sortama poput “šardonea” i “kaberne sovinjona”, sa velikim interesovanjem tragaju za nečim novim. To ih često dovodi u Negotinsku krajinu, koja, slobodno možemo reći, ponovo postaje ono za šta je, uvereni smo, Bogom dana – vinogradarska regija. Glasine o crnoj tamjanici koja je očigledno bila zaboravljena i svedena na mit, su bile izazov da pre desetak godina Manastir Bukovo odluči da mit prevede u stvarnost, time što sadi dva hektara vinograda crne tamjanike. Ujedno, ovo je početak jedne nove priče, zasnovane na tradiciji koju je manastir oduvek imao. Ovim se, takođe, obnavlja i čuva jedna autohtona srpska sorta grožđa od koje i te kako može da se spravi dobro vino – ispričao mi je monah Platon.
Crna tamjanika je specifična muskatna sorta, retka u svetu, koja je teška za uzgajanje zbog problema sa cvetanjem. Sve to, međutim, ide u drugi plan kada se dobije vino neponovljivog ukusa i mirisa u kome se prepliću cvetni, voćni i začinski tonovi (ruža, suvo grožđe, bosiljak).
Uz tamjaniku koja je sada neizostavan deo autentične vinske slike Negotinske krajine, u vinogradima stasavaju zasadi bagrine, četereške, začinka, sačuvanih autohtonih sorti.
Negotinski vinari i vinogradari spravljaju visoko ocenjena vina, a često se sa takmičenja najvišeg ranga kao što su Balkanska smotra u Sofiji i Svetki Dekanter u Londonu vraćaju na priznanjima.
Na Trifundan, 14. februara, vinogradari kažu ”da se valja” da se na današnji dan zareže makar jedan čokot vinove loze i zalije venom, kako bi godina bila rodna, a od jeseni vino slatko.
Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
