Nadamo se da bi Đorđe Vajfert bio zadovoljan

Odmeren, racionalan i slobodan da ulazi u različite teme. Kako su toga dana sa Jovanovićem razgovarali i Dragan Radojković i Čedomir Radojčić, urednici i novinari iz „Glasa proizvođača“ i Radio Požarevca prva pitanja smo postavljali „konsenzusom“, Jovanović je govorio o onome što svi privrednici rade na kraju poslovne godine – rekapituliraju pređeno i iznose planove.

– Što se naše osnovne delatnosti, odnosno proizvodnje tiče, ova godina ostaće zabeležena kao veoma uspešna. Na početku poslednjeg ovogodišnjeg meseca beležimo proizvodne rezultate koji su iznad planiranih i na uglju, i na otkrivci i u proizvodnji električne energije. Šta više, proizvodnja uglja je za 20 procenata iznad one koja je ostvarena u 2008. godini. Radi se o najvećoj proizvodnju u istoriji rada energetskih kapaciteta na ovim prostorima. Najveći deo proizvodne mehanizacije sa kopa „Ćirikovac“ premešten je, revitalizovan i uključen u proizvodnju kopa „Drmno“, kao glavni snabdevač uglja. Posle zatvaranja kopa „Ćirikovac“ veliki broj ljudi je prešao sa svojim radnim zadacima na kop „Drmno“, jedan deo ostao je na kopu „Ćirikovac“ da sprovodi program zatvaranja samog kopa dok je jedan broj ljudi, preko stotinu, stimulisan aneksom Kolektivnog ugovora napravljenog sa sindikatom, a što podrazumeva uvećanje iznosa otpremnina na bruto iznos, odlučio da iskoristi ovu priliku i prijavi se za odlazak u penziju – kaže Jovanović.

Kada je premijer Mirko Cvetković pustio u rad 26. maja 2009. godine bager u rad BTO (bager-transporter-odlagač) vredan 62 miliona evra informaciju su objavili svi mediji, jer se radi o izuzetnoj investiciji. Koliko vam je taj sistem pomogao?

– Ovoga o čemu sam govorio ne bi ni bilo da nismo pravovremeno reagovali. Cilj nam je bio da istovremeno budemo efikasni u osnovnoj proizvodnji, a u uslovima kada kop Ćirikovac više ne radi, mi smo ispunili svoje proizvodne planove, u tome je značaj BTO sistema izuzetan. Naravno da to znači da je kop Drmno morao sve to nadoknaditi. Posebno mi je zadovoljstvo što mogu reći da sada na kraju godine oglašavamo slobodna radna mesta, posebno za inženjere pripravnike. Pred rudarima ove godine postavljen je ozbiljan proizvodni zadatak. Trebalo je otkopati nešto više od osam miliona tona uglja i 34 miliona kubika jalovine. Vredna pomena je i činjenica da sa su rudari kopa „Drmno“ 11. novembra premašili prošlogodišnju, da bi dosegli oko 8,6 miliona tona uglja. To je dosad najveća ikad zabeležena proizvodnja u kostolačkom ugljenom basenu. Sa otkopanih 34 miliona kubika jalovine na kraju ove godine biće ostvarena i najveća dosad ostvarena proizvodnja jalovine.

EPS je doneo odluku da se krene sa prethodnim, pripremim radovima na gradnji termoelektrane čija snaga još nije precizirana. Kako se tu stvari odvijaju?

– Da, to je veoma ozbiljan posao i projekat na kome se radi…

Treća stvar je vezana za dogovor sa Kineskim privrednicima. Radi se o velikoj ekonomiji koju svetska kriza kao da nije bitno usporila. Kakav posao spremate sa njima?

– Pripremamo kvalitetan aranžman sa predstavnicima iz Republike Kine. Imali smo već više kontakata sa njima. Ono što mogu reći da je to, između ostalog, rezultat posete predsednika Republike Srbije Kini. Radi se o nizu poslova koji su tada ugovoreni, uključujući most u Beogradu. Posao u koji mi ulazimo vredan je gotovo 800 miliona evra.

Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin izjavio je da vlada Rusije nudi mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji. Neki su odmah počeli da pominju Kostolac, jer je ta lokacija, pored nekoliko drugih, u bivšoj državi (SFRJ) bila istraživana, još početkom 70-ih.

– Sa tim nisam konkretnije upoznat, ali treba imati na umu da je u našoj zemlji na snazi moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana.

Koji ističe za dve godine…

– Da, moratorijum će isteći, ali da bi se izgradila nuklearna elektrana potrebno je između 12 do 15 godina…

I tri do pet milijardi evra investicija, u zavisnosti čija se tehnologija odabere, američkog Vestinghausa ili ruska atomska centrale, zar ne?

– Baš tako. To je dugoročan posao, ali mi smo ovde i jasno znamo šta je naš osnovni posao, a to je eksploatacija i korištenje uglja koga ćemo imati do 2065. godine sa ovim tempom eksploatacije.

Ministar energetike Petar Škundrić je predložio da se održi stručna i naučna rasprava o gradnji nuklearnih elektrana.

– Ozbiljni elektroprivrednici moraju planirati unapred, da bi se obezbedila neophodna energija za budućnost i razvoj čitave zemlje.

Delegacije EPS-a sa generalnim direktorom Dragomirom Markovićem na čelu posetila je Dansku, u sklopu učešća u radu konferencije o klimatskim promenama. Tamo su posetili i dve elektrane koje koriste komunalni otpad za proizvodnju toplotne i električne energije. Jedna od tih elektrana je veoma ozbiljna, kapaciteta 250 megavata?

– Nisam bio u Danskoj i ne mogu konkretno govoriti na tu temu, ali je jasno da će se u Elektroprivredi ozbiljno razmotriti sve mogućnosti da se dođe do neophodne električne energije.

Poznato je da je na delu vašeg kopa Drmno nalazi stari rimski grad Viminacijum. Kakva je vaša saradnja sa arheolozima koji tamo istražuju?

– Potpuno mi je jasno da se u svetu daleko više zna za postojanje rimskog i našeg Viminacijuma nego za proizvodnju struje, ali to nije ni u kakvom sukobu. Odlično sarađujemo sa dr Miomirom Koraćem, koji je izuzetno posvećen istraživanjima na tom lokalitetu, što ja veoma cenim. Naravno, dogodi se da nam se interesi ne poklapaju , ali mi to razrešavamo dogovorom. Bilo je tu problema sa iskopima i klizištima, koja su umalo ugrozila neke kuće i bunare…Čak smo u jednom periodu morali zaustaviti neke naše poslove da bismo sanirali stanje, posebnim iskopima zemlje da bi se negativan proces sprečio. Tu smo naišli na razumevanje naših komšija. Sve to mi rešavamo otvorenim dogovorom i verujem da neće biti nezadovoljnih. Značajno je oživela saradnja sa predstavnicima mesnih zajednica u našem okruženju, pre svega Drmna, Kličevca, Starog Kostolca gde sprovodimo rekonstrukcije, odnosno pripreme za izgradnju novih vodovoda, kao i Klenovnika gde će se ovih dana potpisati sporazum o investiranju izgradnje toplifikacije mesne zajednice. Isto važi i za Kostolac i Stari Kostolac gde ulazimo u ozbiljne zahvate rekonstrukcije i dogradnje toplifikacione mreže.

Šta biste mogli nazvati kontinuitetom u radu na ovim kopovima još od vremena Đorđa Vajferta, koji je 1870. godine u starom Kostolcu pokrenuo eksploataciju uglja?

– Nadam se da bi bio zadovoljan, a mi ćemo naredne godine svečano obeležiti tačno 140 godina od kada je on započeo ovaj naš posao.

Imenovanje

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije (predsedavao novi predsednik dr Aca Marković) na sednici održanoj 3. jula imenovao je direktore 11 privrednih društava koja posluju u sastavu Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije. Nove direktore je, posle sprovedenog konkursa na kome je učestvovalo 158 kandidata, predložio Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.

Za direktora PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ imenovan je Dragan Jovanović, diplomirani inženjer mašinstva, dosadašnji zamenik direktora ovog privrednog društva. U priloženoj biografiji stoji da je rođen 1957. godine u Obrenovcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Posle kraćeg perioda rada u prosveti, od aprila 1984. godine zaposlio se u JP Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, gde je od 1997. do 2001. bio direktor. Dobitnik je niza nagrada i priznanja medu kojima treba pomenuti Plaketu JP Termoelektrane „Nikola Tesla“ za naročite zasluge i postignute rezultate i Ordena svetog Save drugog stepena. Autor je više stručnih radova.

Čišćenje pepela i šljake uz pomoć Evropske banke

– Ima stvari sa čijom realizacijom nismo zadovoljni. Pre svega reč je o rekonstrukciji sistema za transport pepela i šljake sa blokova TE „Kostolac B“. To je najveći ekološki projekat u koje je PD ušlo. Finansira ga Evropska banka za obnovu i razvoj i taj projekat trebalo je da bude završen i sistem pušten u rad krajem oktobra. Najverovatnije da će postrojenje startovati početkom naredne godine. Razlog je objektivna činjenica na koju nismo mogli da utičemo, a reč je o pojavi klizišta na kopu „Ćirikovac“, baš u zoni radova, gde je predviđeno odlaganje pepela, tako da je to bio veliki naknadni posao koji smo morali da radimo i koji je izazvao prolongiranje rokova. Takođe, nismo odradili jedan deo investicionih zahvata na odvodnjavanju kopa „Drmno“ ali smo ipak ovde ušli u željenu dinamiku, kaže Dragan Jovanović.

Kineski poslovi sa Kostolcem

Direktor PD „TE – KO Kostolac“ Dragan Jovanović i Đin Čunšeng, potpredsednik „Kineske nacionalne korporacije za uvoz i izvoz elektromašinske opreme“, sa saradnicima, potpisali su 24. novembra u EPS-u „Protokol za Projekat Termoelektrane Kostolac B“.

Govoreći o značaju ovog projekta, na kome se radi još od početka aprila ove godine, Dragan Jovanović napominje da je reč o investicionom paketu velikih projekata za Kostolac, koji se sastoji od revitalizacije dva bloka od po 350 megavata, izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, kapitalnim investicijama u povećanje kapaciteta kopa „Drmno“ i izgradnji novog energetskog kapaciteta B3 (snaga će se posebno odrediti u studiji izvodljivosti). Vrednost ovih radova trebalo bi da iznosi oko 800 miliona dolara.

Ove razgovore je iniciralo Ministarstvo rudarstva i energetike, a prva zvanična inicijalna odluka je potekla od Upravnog odbora EPS-a. Sada se očekuje da Vlada Republike Srbije donese odgovarajuće odluke, koje bi, imajući u vidu postignuti nivo saglasnosti, trebalo da budu tehničke prirode. Đin Čunšeng je tokom poslednjeg boravka izrazio zadovoljstvo rezultatima dosadašnjih razgovora sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije i PD „TE-KO Kostolac“ i ponovio čvrstu rešenost da kompanija koju predstavlja dobije poslove u Kostolcu, za šta je evidentna podrška i Vlade NR Kine.