foto: Ekološki front Novi Sad„Ima mesta da grad raste u širinu i da na taj način dobijemo uređeno blokovsko zelenilo za koje je Novi Sad dobio nagradu osamdesetih godina prošlog veka, za najhumaniji način izgradnje. Pre 40 godina znali smo kako da radimo, a sada smo degradirali ono što smo učili, ali i život u gradu i to potpuno bespotrebno. Sve na korist investitora“, rekao je za Danas Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, povodom najave akcije zamene stabala širom Novog Sada.
Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“ najavilo je da će u narednom periodu, zbog godina, bolesti i klimatskih i mehaničkih uticaja dotrajala stabla drveća, zameniti novim.
Akcija će biti sprovedena u centru grada, na Podbari, kod Socijalnog, na Limanu, Novom naselju, Detelinari i Petrovaradinu.
„Drveće ima svoj životni vek. U urbanim uslovima, zbog mnoštva negativnih faktora, taj vek je kreći nego u prirodi. Drveće ima više stadijuma razvoja, i kada nakon juvenilnog i zrelog doba dođe u stadijum starosti, neophodna mu je dodatna nega da bi što duže ostalo zdravo. Folijarna prihrana, zalivanje i druge mere samo su neke od tehnika koje produžavaju životni vek stablima“, navodi se u izjavi pomoćnice direktora JKP „Gradsko zelenilo“ Danijele Andriće, koja je preneta u njihovom saopštenju.
Takvu situacija na terenu potvrdio nam je Šćiban, koji nem je rekao da u gradu ima stabala koja su se počela sušiti, te da su tome doprinela žarka leta, s obzirom na to da je u gradu toplije nego izvan grada, a da razlika u temperaturi ide i do osam stepeni. Međutim, i uprkos zameni stabala, sve je manje zelenila i zelenih površina.
„Međutim, iz godine u godinu, zelenilo sve više i više nestaje, jer tamo gde je ranije planirano da bude neka zelena površina, uleću manji ili veći infrastrukturni objekti. Na pojedinim mestima niknu i stambeni objekti. Kao recimo na Detelinari, gde smo u jednom delu imali kuće, a sada imamo zgrade, a tek po koje drvće se nađe uz parkinge“, istakao je Šćiban.
Prema njegovim rečima, Novi Sad uglavnom gubi zelenilo, stvarajući pritom ogromne betonske površine, koje doprinose „haosu letnjih temperatura“, koje se i u samom gradu, razlikuju od pet do osam stepeni, između Novog naselja sa jedne, i Limana, Grbavice i Detelinare sa druge strane.
„Iako je tako po zakonu i ustavu, mi izgleda ne možemo da utičemo na to kako da se grad razvija. Prošle godine napravili smo peticiju u kojoj smo zahtevali da se sačuvaju određene zelene površine, kako bi se zadržao taj humani karakter življenja, kakav je bio Novi Sad, bar do sada. Sada smo prepušteni jednom haosu iz razloga što i sami urbanisti ne mogu da vode svoje politiku, nego se sluša jedino interes investitora“, dodao je Šćiban.
Oglasio se i Ekološki front Novi Sad. Ta organizacija je na svojoj Facebook stranici napisala da je sa najavom akcije „Gradskog zelenila“ počeo „drvocid koji sprovodi Grad Novi Sad“.
„Najavljeni drvocid koji sprovodi Grad Novi Sad je počeo. Investitori nisu pravili parking mesta, a sada strada drveće, a sa njime i mi. Za drvo brza smrt, za ljude sporna i bolna“, navodi se u njihovoj objavi.
Sporno orezivanje stabala
Ranije su iz te organizacije upozorili da se orezivanje stabala u Novom Sadu vrši ne neadekvatan način, te da se ujedno ugrožavaju i gnezda nekih vrsta ptica. Oni su sredinom aprila objavili da je platanima, orezivanjem, oštećeno korenje i krošnje, tokom rekonstrukcije biciklističke i pešačke staze, kao i da im uskoro sledi i uklanjanje.
Na meti su bili platani u Futoškoj ulici, koji su orezivani na način koji je ugrozio gnezda gačaca, a tokom februara i marta, orezivanje je bilo pauzirano, nakon što je utvrđeno da se radi o nezakonitoj aktivnosti. Pritom su, kako tvrde, bila rušena gnezda sa jajima, usred gnezdeće sezone.
Oštećenjem dela korenskog sistema, narušena je statika drveća i time opravdana potreba za orezivanjem i topingovanjem.
„Očito je da Gradsko zelenilo već godinama unazad ima tu politiku različitih tipova topingovanja, od onog da drvo liči na korintski stub nakon orezivanja, do onog gde ostane nekoliko grančica koje ga čine. To je pristup koji su doživeli platani uz Futošku ulicu.
„U Zelenilu, koje bi trebalo da bude najstručnije telo koje se bavi hortikulturom u gradu, rekli su da se na taj način drveću produžava život i razne neke logici suprotne stvari“, rekao nam je naš sagovornik.
On objašnjava da na taj način, vršni krajevi grana počniju da se suše i trule, ali da se dešava da iz tih trulih bočnih delova počnu da rastu nove teške grane, što zahteva dodatno orezivanje, te da im se time na taj način životni vek ne produžava, dok troškovi održavanja rastu.
„Nisam upoznao čoveka koji voli drvo koje izgleda kao korintski stub, sa grančicama, ali verujem da ima i takvih. Mnogo je jeftinije drvetu odseći samo par bolesnih grana i negovati ga sa određenim hemijskim tretmanom, pre svega, jer gljivice su te koje često prave probleme sa truljenjem. Jednostavnije je na taj jeftiniji i estetski lepši način negovati drveće“, zaključio je Šćiban.
Kancerogena gljivica na mestu orezivanja
Specifičan problem predstavlja i gljivica Schizophyllum commune koja je prisutna u Novom Sadu. Ona se javlja na mestima na kojima se drvo intenzivno orezuje, a prema njegovim rečima, opasna je i za zdravlje, jer su njene spore u određenoj meri kancerogene.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
