Najmanje prekršaja u "Danasu", "Alo" šampion u kršenju Kodeksa novinara 1foto Miroslav Dragojević

Istraživanjem koje sedmu godinu zaredom sprovodi monitoring Saveta za štampu, od prvog jula do 31. decembra prethodne godine detektovano je 5.715  tekstova koji krše Kodeks novinara Srbije. U nekim tekstovima nije prekršena samo jedna tačka već više njih istovremeno. Takođe, težina prekršaja nije uvek bila jednaka.

Savet za štampu je od početka jula do kraja decembra 2021. pratio, kao i prethodnih šest godina, dnevne novine: Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika i Srpski telegraf, a prvi put i novine Objektiv i Nova.

Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu ukazuje da postoje tekstovi koji se nalaze na ivici kršenja Kodeksa, ali i oni koji ga krše svakodnevno.

„Imamo npr. list „Nova“ koji je često na granici kršenja kodeksa, ali ne možemo da merimo težinu kršenja kodeksa za neoznačavanje PR sadržaja sa kršenjem pretpostavke nevinosti“.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, saglasna je da postoje slučajevi koji predstavljaju teži prekršaj, te da broj prekršaja nije ono što je presudno bitno, jer nije težina svakog prekršaja ista.

„Apsolutni šampion je kao i prethodnih godina je Alo, a tradicionalno najmanje imaju Danas i Politika. Najviše prekršaja ima o istinitosti izveštavanja, a naša pretpostavka je da je to zbog bliženja izbora, jer su najčešće prekršene tačke 1 i 2“, kaže Skrozza.

Ona sugeriše da su neoznačeni PR sadržaji manje zastupljeni sada u odnosu na prethodne godine.

Skrozza je podsetila da su zločini, kao što je slučaj porodice Đokić, podigli broj kršenja pretpostavke nevinosti. Takođe, kaže da je broj uznemirujućih sadržaja u naglom porastu, posebno nakon vesti o kriminalnom klanu koji je hororično tretirao ljudska tela.

„Poglavlje 7 koje se odnosi na pravo na privatnost takođe je kršeno u velikoj meri, ali je je to najčešće bio slučaj kada je reč o javnim ličnostima. Iako su njihova prava na privatnost ograničena, ona ipak postoje. Ovo se posebno odnosi na privatnost dece javnih ličnosti“, objašnjava Skrozza i dodaje da ne postoji javni interes da u medijima čitamo kako je nad sandukom kukala nečija majka ili sestra, iako je prirodno da će mediji propratiti smrt neke javne ličnosti.

Kršenje istinitosti izveštavanja prekršeno je 2.101 put za razliku od prethodnog perioda kada je prekršeno 873 puta.

Skrozza podseća da su neki listovi koji nisu ranije izlazili i nedeljom, počeli da se štampaju vikendom i da je to takođe doprinelo porastu ovog broja.

„U ovoj vrsti monatoringa postoje ipak neke individualne razlike u etičnosti medija. Osim što se vidi da je broj prekršaja povećan, iz izveštavanja se vidi da se bliže izbori, jer se povećao broj kršenja kodeksa na političkim stranama. Povećan je i broj tekstova za koje se može sumnjati da su kreirani u istom centru, recimo primer iz novembra izašao je naslov ‘Vuk me izbacio iz stranke’, pri čemu ta izjava ne postoji ni u tekstu ni u realnosti. Takođe, sve češće se izvlači u naslov nešto što ne postoji u tekstu“, objašnjava novinarka Vera Didanović.

Ona je dodala da se dešava da se u više različitih listova koriste tekstovi bez potpisa autora, ali i uvredljivi izrazi kao npr. „šiptar“, posebno u naslovima teksta.

U odnosu na 2020. godinu, najčešće su kršene odredbe koje se odnose na poglavlje Odgovornost novinara, pre svega na kršenje prava na pretpostavku nevinosti, obavezu poštovanja kulture i etike javne reči kao i poglavlje Poštovanje privatnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.