Postoje samo tri načina da se šteta nadoknadi ukoliko je tokom oluje nekome stradao krov na kući ili zgradi, fasada ili je palo drvo na objekat

Kako ističe predsednik Udruženja profesionalnih upravnika zgrada Ljubiša Banovački za Danas, tokom prethodnih nedelja usled više jačih oluja bilo je i dosta štete na stambenim zgradama u Beogradu.

– Najčešći problemi po pitanju krovova su bili ti limeni. Neke veće delove krovova i u većim komadima vetar je skinuo sa zgrada. Takođe, dosta smo imali problema sa limenim okapnicama. To su kompletno okapnice koje povezuju krovove i deo zgrade i ista je situacija sa limenim okapnicama koje su iznad terase – objašnjava sagovornik Danasa.

Banovački ističe da je bilo i više slučajeva gde su delovi zgrade izgrađeni od cigle takođe stradali.

– U nekoliko slučajeva, pogotovo na Starom gradu, došlo je i do rušenja odžaka koji su od cigle.  One su ostale rasturene po krovu i samim tim ugrožavaju bezbednost, što prolaznika, što kola, kao i samih stanara. Za sve te probleme smo zvali nadležne firme koje to održavaju, da li Gradsko stambeno ili vojno-tehničku ustanovu ili neke privatne firme sa kojima zgrade imaju potpisane ugovore za održavanje – navodi on.

Nisu samo krovovi bili na udaru oluje, već i ostali delovi zgrada.

– Kao što su oštećeni krovovi, tako su oštećeni i delovi fasada na zgradama, pogotovo tokom poslednjeg velikog grada, gde su fasade od stiropora na dosta zgrada probijene – objašnjava Banovački.

Ipak, stanare objekata koji su pretrpeli štetu zbog oluje najviše je zanimalo ko snosi troškove sanacije.

Što se tiče sanacije štete, ističe naš sagovornik, ona se može nadoknaditi na tri načina.

– Prvi način je, ukoliko je zgrada osigurana, odnosno ukoliko su stanari osigurali zajedničke delove zgrade, onda mogu da naplate tu štetu preko svojih polisa, gde tačno imaju koje su osigurane sume, koji su uslovi, tu se vidi i koja je amortizacija zgrade. Daju se i predračuni i računi, a potom dođu procenitelji štete i stambena zajednica će dobiti neka sredstva – objašnjava sagovornik Danasa.

On dodaje i da je ovo najbolji način za naplatu štete, ali naglašava da je problem sa osiguranjem što veoma mali broj zgrada, oko 10 odsto u Beogradu, uopšte ima osigurane zajedničke prostorije kao što su liftovi, krovovi, fasade.

– Stanari smatraju da im je to dodatni namet. Prvo imaju namet upravnika, pa namet održavanja i sada bi i to osiguranje predstavljalo dodatni namet. Međutim, većina njih osigurava svoj stan, jer smatraju da je stan njihova imovina i hoće da ga osiguraju, ali nemaju tu svest da je i krov njihova imovina ili fasada, pa da bi i to trebalo osigurati. Mi radimo na tome, kao upravnici, ali sve što se tiče nekog izdatka za budžet, slabije se donose kao odluka – objašnjava Banovački.

Drugi način refundiranja štete na zgradi najčešće se primenjuje kod novijih zgrada budući da je neophodno da zgrada bude pod garancijom.

– Tada se obraćate investitoru. To smo poslednjih dana imali najčešće jer su limeni krovovi na većini novih zgrada. Upravo tu smo imali problem jer je došlo do najvećih oštećenja. Kada se obratimo investitoru, on u sklopu garancije koja može biti izdata i od strane podizvođača koji su radili, otklanja te nedostatke o svom trošku. Ipak, tu smo imali problem što su se oni pozivali da je krov urađen po projektu, a da je isti odobren od strane sekretarijata. Generalno, stanari će potraživati od investitora, a on dalje može da se bavi projektom ili istragom čija je odgovornost – navodi Banovački.

Treća opcija je, kako objašnjava sagovornik Danasa, najnezgodnija – kada je u pitanju stara zgrada koja nije osigurana.

– U tom slučaju, stanari sami snose troškove popravke krova iz investicionog fonda koji imaju na zgradi. Ukoliko su oni opredeli neka sredstva i imaju ih na računu, to mogu odmah da saniraju, a ukoliko nemaju sredstava na računu stambene zajednice, tada oni moraju da donesu odluku da povećaju fond uplate. To je proces jer morate da imate pare na računu da bi platili majstore – kaže predsednik Udruženja profesionalnih upravnika zgrada.

Ipak, građani koji spadaju u ovu kategoriju, ne moraju odmah da gube nadu, budući da zbog odluke grada mogu deo novca dobiti i iz gradskog budžeta.

– Međutim, imao sam prilike da vidim i u medijima prethodnih dana, da je kod ovih zadnjih vremenskih nepogoda, konkretno i sam grad Beograd, ako se ne varam, proglasio da je to bila elementarna nepogoda, kada možete da se obratite jedinici lokalne samouprave, da se popuni obrazac o prijavi štete, gde će se navesti koji objekat je u pitanju, da li je to stambena zgrada, da li porodična kuća ili neki dodatni objekat, pa će na osnovu toga izaći komisije i sa nivoa grada biće preusmerena neka sredstva za sanaciju – kaže Banovački za Danas.

Međutim, građani poslednjih dana sve više postavljaju pitanja i kako da naplate štetu ako im je upravo neki krov, cigla ili deo fasade sa jedne zgrade oštetio njihovu ili pao na kola.

– Tu imamo praksu još od onih zimskih nepogoda kada je padao sneg sa krova da ukoliko zgrada nije osigurala zajedničke delove zgrade i nema osiguranje, odgovornost je prema trećim licima. Tada stambena zajednica plaća. Konkretno, ako je pao deo krova i oštetio kola, stanari iz te zgrade moraju da refunciraju štetu – kratko objašnjava Banovački.

On naglašava i da je bilo dosta slučajeva pada drveća ispred zgrade, usled čega je neretko nastajala materijalna šteta.

– Ukoliko stabla pripadaju po nadležnosti Gradskom zelenilu, mi to znamo i ukoliko je nastala šteta, tada refuncira „Zelenilo“, odnosno grad. Ipak, ako ste sami zasadili neki orah ispred zgrade ili kiselo drvo, neku jelku i to ne održava „Zelenilo“, onda štetu od tog drveta isto plaća stambena zajednica – objašnjava sagovornik Danasa.

Objašnjava da u slučajevima kada je šteta na samoj zgradi, postupaju upravnici, dok kada je u pitanju šteta u privatnim stanovima, to ostaje odgovornost vlasnika stanova.

– Stanari prijavljuju ako imaju neku lokalnu štetu na stanu. Mi prijavljujemo sve što se tiče zajedničkih delova zgrade – bilo da je krov, fasada, drvo, šteta, neki radovi i slično – zaključuje Banovački za Danas.