Da li biste rizikovali sa frizerom koji je završio samo onlajn kurs, a sa lekarom?

Protiv onlajn završetka godine su najglasnije istupili budući medicinari, najpre u Nišu, a zatim i u Kragujevcu, gde je juče održan veliki zajednički protest studenata protiv ovakve odluke fakulteta.

Studente je u toj odluci podržao i Zbor medicinskih radnika, koji je u saopštenju ukazao da medicina ne može da se uči onlajn.

„Umesto konkretnih koraka i preuzimanja odgovornosti, studenti su suočeni sa pritiscima, dok se pokušava normalizovati nastava u onlajn formatu – što je za mnoge fakultete, naročito medicinske, potpuno neprihvatljivo. Takođe, ovim putem želimo da naglasimo da obrazovanje budućih zdravstvenih radnika ne može i ne sme da bude svedeno na virtuelne učionice. Praktična nastava je temelj svakog ozbiljnog medicinskog obrazovanja i njen značaj je nenadoknadiv. Iskustvo rada sa pacijentima, laboratorijske vežbe, učenje kroz primere iz prakse, kao i razvijanje kliničkih veština – sve su to elementi koje nijedna onlajn platforma ne može da zameni“, naglasili su oni.

Kako su naveli, profesionalno bavljenje medicinom se zasniva na znanju i veštinama, kako u neposrednom radu sa pacijentima, tako i u pretkliničkim oblastima, kao i da je “sve ispod toga improvizacija koja direktno narušava standarde profesije, a posledično i poverenje građana u zdravstveni sistem”.

Dr Radan Stojanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, objašnjava za Danas da, s obzirom na to da su on i njegove kolege u štrajku, do njih nije ni stiglo bilo kakvo obaveštenje o odluci niti planovima o onlajn nastavi. Međutim, on je uveren da studenti takav predlog, ukoliko ga bude bilo, neće prihvatiti.

– Od profesora niko nije tražio da se izjašnjavaju o tom obliku završetka godine, a mislim da studenti nisu za onlajn nastavu jer shvataju da je to nemoguće sprovesti, posebni na kliničkim predmetima, kad su vežbe u pitanju, kaže Stojanović.

Kako pojašnjava, osim predavanja i vežbi, nastava sadrži i seminare, te da bi taj deo nastave, kada je drugačije nemoguće, u teoretskim uslovima mogao da se obavi onlajn.

– Bilo bi moguće da se napravi neka platforma koja bi simulirala realnu situaciju, gde profesor priča i ima diskusiju sa studentima i slično, ali samo teoretski. Međutim, kada su vežbe u pitanju, to je na kliničkim predmetima praktično nemoguće, jer se tu traži kontakt pacijenta i studenta, studenti se uče kako da pregledaju, razgovaraju sa pacijentom, uzimaju anamnezu, i sve to uz superviziju nastavnika i asistenata. To je, međutim, nemoguće ostvariti online, jasan je Stojanović.

Dr Dejan Hristov, internista iz Niša, kaže da je prvi problem predloga onlajn nastave na niškom Medicinskom fakultetu legitimitet te odluke.

– Tu odluku nije donelo Nastavno-naučno veće, koje je jedino telo koje može da iznosi stavove o takvoj vrsti nastave, već je o tome odlučio kolegijum dekana. Naglasio bih da je to protivzakonita i nelegitimna odluka. Pritom, fakultet čak nema ni akreditaciju za držanje onlajn nastave, kaže Hristov za naš list.

On podseća i da onlajn organizovanje nastave ne podrazumeva da studenti prođu celo gradivo, i navodi da bi to zahtevalo detaljno plansko osmišljavanje programa.

Dodatno, on upozorava da je posećenost, odnosno prisustvo studenata na onlajn nastavi do sada bilo zabrinjavajuće malo.

– Statistički podaci koje su studenti sakupili su katastrofalni, tu onlajn nastavu je u pojedinim trenucima pohađalo toliko malo studenata, da je njihov procenat bio jednocifren. S druge strane, pouzdano znam, jer mi se kolege žale da moraju da daju potpise za pohađanje vežbi, jer je to dekan naredio, a u suštini studenti ceo semestar završi tako što su pohađali jednu ili dve vežbe, uz šturu onlajn nastavu, što je potpuni apsurd, ukazuje Danasov sagovornik.

Dolazimo do toga da se medicina, koja je živa nauka, humana, nešto što zahteva praktičan rad, završava kao internet kurs za nutricionistu, dodaje.

– Medicina je jedna specifična grana koja zahteva ljudski kontakt i rad na terenu. Ja razumem da vlast to ne shvata, s obzirom da je većina njihovih funkcionera završila privatne fakultete i stekla upitne diplome i doktorate, pa im nije baš jasno da to ne može svuda da bude primenjivo, pogotovu u medicini. Pitao bih svakog od njih, ali i građane, da li biste rizikovali sa frizerom koji je završio samo onlajn kurs. Pa onda, da li biste voleli da vas leči lekar koji je završio onlajn kurs, da li bi se osećali bezbedno da o ljudskim životima odlučuje neko ko je od profesora dobio potpis za ceo semestar, a zapravo otišao samo na jednu vežbu, slikovito pita Hristov.