Odveli su me u salu za saslušanja, jer je u sobi za mučenje bilo toliko hladno da su mi zubi cvokotali. Da bi od mene oterali zle duhe koji su me sprečavali da se ispovedim, oko vrata su mi okačili grančice osveštane palme, upalili sveće, zapalili tamjan i aloju.
Ohrabrena prijatnom toplotom i atmosferom, bila sam spremna da ponizno odgovaram na sva postavljena pitanja i opišem sve faze svog odnosa s demonom, od dana inicijacije.
„Biće da je prošlo dvadeset godina, ležala sam bolesna u krevetu kada je Sporkita došao da me iskušava. U podnožju kreveta ugledala sam crnu ljudeskaru koja me je pozivala: 'Bartolomea, Bartolomea, daj mi svoju dušu!' 'Daću ti je ako mi obećaš da ću sigurno ozdraviti', odgovorila sam. Pre petlovog poja osećala sam se mnogo bolje. Tada sam đavolu pružila ruku i obećala da ću mu služiti. Naredio mi je da više ne izgovaram molitve s brojanicama, kao što sam činila svake večeri pre spavanja čak i onda kada sam padala od umora, i da više ne postim petkom i kada imam šta da jedem. Onda je, tako ogroman i crn, ponovo došao da me iskušava dok sam na polju skupljala seno. Sa sobom sam uvek vodila dete, jer nevini pružaju zaštitu, a tada je sa mnom bio dvogodišnjak. Kada je Sporkita uvideo da neću da idem s njim, pripretio je da će mi uzeti malog. Dete je počelo da plače i nikako nisam uspevala da ga smirim. Na kraju sam popustila: Uzmi ga! A on mu je dozvolio da živi još pet godina.“
„Veštice – Ispovesti i tajne“ Terzila Gato Kanu; izdanje Clio
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
