U sedamnaest kola jesenjeg dela prvenstva Prve lige fudbaleri Novog Pazara postigli su 18 golova. To znači da su plavo-beli pogađali mreže svojih protivnika jednom po utakmici. Ovog proleća strelci Novog Pazara pričaju priču koja ne nalikuje jesenjoj. U samo deset utakmica nadmašili su broj golova iz tog dela prvenstva. Postigli su 19 ili dva po meču. Očigledno je da u trenutnom sastavu Novog Pazara igra vrlo malo fudbalera, koji nisu u stanju da pogode protivnički gol. Jedan od onih, koji po vokaciji ne bi trebalo da je gol igrač, a znao je tokom aprila i maja meseca da poentira je i Vladan Spasojević. Ovom 30- godišnjem fudbaleru iz Kosovske Mitrovice nije smetalo što je iz sredine terena, sa mesta gde je odigrao bezbroj utakmica, pomeren na levu stranu.
Igra onako kako je to činio pre nešto više od deset godina u Banu iz Raške, potom u Borcu iz Čačka i Jagodini. Odličan je i nema navijača Novog Pazara, koji ravnodušno posmatra njegove nastupe. Bio je strelac jedinog gola Novog Pazara u Zemunu u pobedi nad Teleoptikom, zatim i verovatno najlepšeg pogotka koji su Novopazarci postigli ovog proleća. Bilo je to u 44. minutu utakmice sa Mladim radnikom u Požarevcu. Iskosa sa ivice protivničkog šesnaesterca u stilu velikog Maradone lobovao je iskusnog Pejovića.
* Golovi vas sigurno nisu preporučili Novom Pazaru, ali ste u prethodnih deset kola prvenstva pokazali da vam i taj element igre nije stran?
– Daleko od toga da sam fudbaler čiju igru karakterišu golovi, ali oni koji su pratili moje nastupe u pređašnjim klubovima znaju da sam se ne tako retko upisivao u strelce. Igra na kojoj insistira trener Dodić omogućuje da se često nađem nadomak gola protivnika. Posebno se to odnosi na igru prilikom gostovanja. Oba gola za Novi Pazar postigao sam na terenima protivnika. Bilo bi lepo kada bi to učinio i pred prepunim tribinama našeg stadiona. Međutim, više od golova raduje me činjenica da sam u ovih deset kola prvenstva bio standardan u timu.
* U prvom poluvremenu utakmice sa Teleoptikom lopta vas nije slušala. Bilo je, što je nekarakteristično za vašu igru, previše pogrešnih dodavanja. Izgledalo je da ste prvi kandidat za napuštanje igre pre kraja utakmice. Onda je usledio gol. Šta se dogodilo na toj utakmici?
-Ni meni nije bilo jasno šta se dešavalo u prvih 45 minuta te utakmice. Posle meča saznao sam da je bilo planirano da budem zamenjen još u prvom delu drugog poluvremena. Nekako u to vreme došlo je do povrede Kecapa. Umesto njega u igru je ušao Pejović. Kao da se crtala slika za sva vremena. Njegov prvi nastup za Novi Pazar u ovom prvenstvu i moj debitantski gol, i to na Pejovićevo dodavanje. Nije to prvi put da posle njegovog proigravanja napravim dobar potez ili postignem gol. Bilo je mnogo takvih situacija dok smo zajedno igrali u Borcu iz Čačka.
* Šta tek reći za gol postignut u Požarevcu?
– Lep. Možda i najlepši u mojoj profesionalnoj karijeri.
* Rođeni ste u Kosovskoj Mitrovici. Igrali u Trepči. Kako se dogodilo da tek sad u nekim zrelim fudbalskim godinama dođete u Novi Pazar?
– Jednostavno, došao sam onda kada je usledio prvi konkretan poziv. Kao mlad igrač otišao sam iz Kosovske Mitrovice u Bane. Boravak u Raškoj, gledajući sa ove distance, bio je pun pogodak. Tada, a to je bilo pre više od deset godina, često sam pratio igre Novog Pazara. Kada se utakmice naša dva kluba nisu poklapale dolazio bih na tribine Gradskog stadiona. Takođe, voleo sam da dođem i pratim utakmice mog sadašnjeg kluba dok je u njemu igrao Nedeljković.
* Iz tog vremena pamti se veliko rivalstvo Novog Pazara i Bana?
– Bile su to utakmice za fudbalske sladokusce. Ne pamtim koliko je bilo pobeda i poraza i koliko sam tih utakmica odigrao. Sećam se prvog meča, u kojem je Bane predvođen Slavkom Vojčićem pobedio golom Simovića 1:0 u Novom Pazaru. I tada, kao i danas tribine stadiona bile su skoro ispunjene. To je atmosfera u kojoj je prosto milina igrati. Sad kao igrač Novog Pazara znam da protivnicima u takvom ambijentu nije lako da se snađu, bar u početku utakmice. Međutim, to je i dekor koji posle uvodnog perioda privikavanja inspiriše i najslabije timove. Ne postoji ekipa koja nema želju da se prikaže u najboljem izdanju pred velikim brojem gledalaca. Najviše što osim u Novom Pazaru i nemaju drugu priliku da zaigraju pred šest i više hiljada posmatrača. To i nešto opuštenija igra van našeg stadiona su možda i glavni razlozi što ovog proleća dolazimo do ubedljivijih i lakših pobeda na gostovanjima.
* Odlične igre u Banu bile su najbolja preporuka za druge, poznatije klubove?
– Bane je u to vreme bio primer organizovanog kluba. Ostao sam pet godina u Raškoj i za to vreme klub je izuzetnim rezultatima brzo odbacio epitet provincijskog tima. Uostalom, skoro svi Banovi fudbaleri iz tog vremena kasnije postaju superligaški igrači. Bili su to: Milanko Rašković, Sočanac, Nedeljković, Saša Đorđević, golmani Nikola Milojević i Dudaš, sadašnji vođa navale kragujevačkog Radničkog Spalević i mnogi drugi. Primera radi, Rašković i Spalević odlaze u Crvenu zvezdu, ja u Čačak.
* Borac i Čačak su nezaobilazna tema u vašoj fudbalskoj priči?
– Mislim da sam u tih pet godina igrao najbolji fudbal. Posebno se to odnosi na prve dve sezone. Doduše, imali smo zaista sjajan sastav 2003. i 2004. godine. Prosto, sve mi je polazilo od ruke. Mnogi su iznenađeni golovima koje sam nedavno postigao za Novi Pazar. Ne znam da li je poznato da sam u jednoj sezoni 12 puta bio strelac za Borac. Igrao sam i pogađao mrežu naših najboljih klubova. Nikada neću zaboraviti pobedu nad Zvezdom u Čačku 2:1. Oni su tada bili reprezentacija u malom, sa Dudićem, Pantelićem, Žigićem. Rado se sećam svoje prve sezone među Čačanima. Tada sam u četiri kola postigao tri gola, od toga jedan je završio u mreži Crvene zvezde na Marakani.
* Sledio je odlazak u Jagodinu?
– Dve sezone provedene u Jagodini delim na prvu odličnu i drugu lošiju. U poređenju sa Borcem imali smo slabiji tim, ali dovoljno dobar za Superligu. Ekipa Jagodine iz prve sezone elitne lige ima dosta sličnosti sa sadašnjim sastavom Novog Pazara. To poređenje me navodi na pomisao da bi uz srećan splet okolnosti moj sadašnji tim mogao do lige u kojoj su naši najbolji klubovi.
* Osim što trenutno igrate u Novom Pazaru često ste fudbalski hleb delili sa nekim Novopazarcima, koji su fudbalsku sreću tražili u klubovima naše zemlje?
– Bilo ih je. Možda ću nekoga i zaboraviti. Pamtim da je u Banu jedno vreme igrao levonogi Ivan Puzović. Sa sadašnjim sportskim direktorom Novog Pazara Seadom Brunčevićem bio sam deo Borca. On je jedan od najboljih centarfora sa kojima sam igrao. Svakako, najsvežije je lepo drugarstvo sa Irfanom Vusljaninom u Jagodini.
* Okušali ste se i u inostranstvu?
– Žao mi je što sam se kratko zadržao u Slovačkoj. Shvatio sam boraveći u Košicama da nije nimalo lako igrati van svoje zemlje. Tamo sam zatekao i naše reprezentativce Matića i Milinkovića. Iznenađen sam sebičnošću u odnosima fudbalera. Moje iskustvo kaže da je pravo prijateljstvo u takvim okolnostima teško ostvariti. Svako je isključivo okrenut sebi. S druge strane, uverio sam se da je stranac uvek glavni krivac za negativan rezultat ekipe. Lepo je što sam osetio slast igranja protiv dva njihova najbolja kluba- Slovana i Žiline. Poznato je koliko problema su pravili našim najboljim klubovima Partizanu i Zvezdi u evropskim kupovima. Prijatno sam iznenađen ponašanjem čelnih ljudi klubova, ništa ne improvizuju i pošteni su u ispunjavanju obaveza prema fudbalerima. Ono u čemu i za Slovačkom mnogo zaostajemo je klupska organizacija i sjajna fudbalska infrastruktura. Recimo, Košice je jedan od slabijih timova slovačke lige, a posle treninga i utakmice možete se opustiti u đakuziju, koji se nalazi u sklopu klupske zgrade.
Bez isključenja
* Na šta ste posebno ponosni u svojoj fudbalskoj karijeri?
– Ne bih rekao da se ponosim, ali prija mi podatak da nikada nisam isključen sa utakmice. Ne pamtim ni da su mi navijači kluba za koji sam igrao zviždali. Ponosan ću biti ako sa Novim Pazarom dođem do mesta koje vodi u društvo naših najboljih klubova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
