Nemački ministar: Moguća blokada britanskih ostrva

List „Vreme” na unutrašnjim stranama donosi razgovor između jugoslovenskih novinara i nemačkog ministra spoljnih poslova. U toku razgovora Ribentrop se naročito osvrnuo na povoljne privredne odnose, bez obzira na rat između Jugoslavije i Nemačke. 

U vezi sa tim ministar je naglasio da će ovaj odnos po završetku rata još više biti produbljen.

„Nemačka je u stanju da podmiri sve najvažnije potrebe Jugoslavije u industrijskim produktima, a sa svoje strane Jugoslavija koja i sad već gotovo polovinu svoje spoljne trgovine upućuje u Nemačku, moći će tu razmenu jos više da udvostruči”, rekao je ministar Rajhan fon Ribentrop.

Prelazeći na opšta politička pitanja ustanovljeno je da je neutralan stav Jugoslavije odgovarao interesima mira na Jugoistoku i da Nemačka duboko ceni napore koje u tom pravcu čini jugoslovenska vlada.

Na pitanje o mogućnosti stvaranja evropsko-azijskog kontinentalnog privrednog bloka Ribentrop je rekao da takav blok ne postoji kao takav, ali da Nemačka ima otvorene puteve ka Istoku i Sovjetskoj Rusiji, a pored toga i ka Japanu, Kini i Istočnoj Aziji.

„Nemačka je zadržala otvorene granice za privrednu razmenu prema jugu, jugoistoku, istoku i severoistoku, pa je mogućnost svake blokade isključena, jedino je moguća blokada britanskih ostrva”, izjavio je ministar inostranih poslova Rajha.

Svoj razgovor sa jugoslovenskim novinarima je završio najavivši da će do mira uskoro doći, ali da je Nemačka spremna da vodi rat koliko god da traje. Prema njegovim rečima, do sklapanja mira može doći u slučaju zadovoljenja nemačkih gledišta i zahtev.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Beogradska filharmonija je u Kolarčevoj zadužbini priredila jedan od svojih najzanimljivijih koncerata. Na programu su bila dela od Gistava Malera i Johanesa Bramsa do nove kompozicije Mihajla Vukdragovića, prenosi list „Pravda.”

Četvrta sinfonija Gistava Malera je ostavila najupečatljiviji utisak na koncertu, dočaravši svu veličinu rano preminulog majstora. Od direktora opere u Pešti, dospeo je do direktora Bečke opere gde se svojim radom proslavio više od deset godina.

U četvrtoj simfoniji je sudelovala i Zlata Đunđenac Gavela, koja je bila poznata kao primadona Beogradske opere. Zlatko Topolski, tadašnji istaknuti mladi violinista, koji je svoj uspeh zabeležio na koncertu u Berlinu, svirao je dela Johanesa Bramsa.

Srpska muzika zastupljena je od Mihajla Vukdragovića šefa muzičkog programa Radio stanice koji je ovim koncertom i dirigovao.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.