Stalni evropski spasilački fond – Evropski stabilizacioni mehanizam, i fiskalni pakt nisu 1. jula stupili na snagu jer ih nije ratifikovala najveća evro-država Nemačka. Juče je Ustavni sud u Karlsrueu čitav dan odlučivao da li će izreći privremenu meru zabrane nemačkom predsedniku Joakimu Gauku da potpiše zakone o ratifikaciji ovih akata, koji podrazumevaju paket mera za navodno spasavanje evra do donošenja konačne odluke o njihovoj saglasnosti sa nemačkim Ustavom.
Ukoliko bi predsednik Gauk ova dva zakona potpisao, naknadna odluka Suda o njihovoj neustavnosti ne bi stopirala njihovu dalju primenu s obzirom na to da se radi o aktima sa međunarodnom snagom. Gauk je potpisivanje odložio u očekivanju odluke ustavobranitelja iz Karlsruea.
Pred Ustavnim sudom u Karlsrueu nemačku vladu i parlament, odnosno sporne akte, juče je branio ministar finansija Volfgang Šojble, a podnosioce predloga i inicijativa za ocenu njihove ustavnosti trojica profesora prava. Šojble je upozorio Sud da bi veliko odlaganje primene Evropskog stabilizacionog fonda i fiskalnog pakta izazvalo novo uznemirenje tržišta, rast troškova refinansiranja, oživljavanje špekulacija o izlasku nekih država iz evro-zone i ekonomske poremećaje slične onima od pre tri godine. Profesori prava su zahtevali referendum na kome bi građani odlučili o donošenju novog ustava u koji bi kao temeljna bila uneta socijalna prava, odnosno referendum na kome bi se građani oslobodili pritiska evra. Predloge i inicijative za ocenu ustavnosti ovih akata podneli su: parlamentarna frakcija stranke Levice, jedan poslanik CSU, bivša ministarka pravde Herta Dojbler Gmelin i građansko udruženje „Više demokratije“, kome se do juče potpisima pridružilo 23.000 građana.
Da su evropske stranačke birokratije, potpomognute špekulantima sa finansijskih tržišta, praktično već suspendovale demokratsku proceduru i uzurpirale odlučivanje o najvažnijim pitanjima Evrope i života njenih građana nije nova stvar. Ali da li je stvar sa kojom se otišlo tako daleko da se njome moraju pozabaviti najveći pravni autoriteti za kakve bi, po definiciji, trebalo da važe sudije ustavnih sudova, videće se posle jučerašnje sednice Ustavnog suda Nemačke, sa sedištem u Karlsrueu, koji se u Nemaćkoj već smatra opozicijom.
Taj sud bi povodom praktično stopirane ratifikacije zakona o Evropskom stabilizacionom mehanizmu i fiskalnom paktu, trebalo da odluči da li će njima sa Berlina na Brisel biti preneto toliko suvereniteta, a iz džepova nemačkih poreskih obveznika u kase uglavnom južnoevropskih država toliko novca, da to ugrožava građanska biračka prava i iznad svega, ustavom posebno zaštićeno pravo svojine. Da li su građani Nemačke, naime, već na parlamentarnim izborima ovlastili Vladu, Bundestag i Bundesrat da ih u njihovo ime, za slučaj velike nevolje, u ovim oblastima delimično politički i finansijski razvlasti ili je za to ipak bio neophodan referendum?
Mada se ne čini da je moć birokratsko-finansijskog lobija imalo oslabila dužničkom krizom, koju je taj lobi i izazvao, nervoza uoči i tokom jučerašnje sednice ustavobranitelja iz Karlsruea bila je velika. Kroz usta jednog od najvećih zagovornika Evropske unije grofa Lambsdorfa, nemački liberali su čak javno doveli u pitanje dovoljnu stručnost sudija da o ovim, pre svega finansijskim interesima i poduhvatima evropske birokratije, sude.
S druge strane, dovedena je u pitanje i upućenost Suda u hitnost stvari, pa vrhunske pravnike iz Karlsruea mediji pozivaju da zaborave na svoju nadaleko čuvenu temeljitost i više pažnje obrate tako modernoj i, u ovoj stvari, tako traženoj efikasnosti. Na sporosti u reagovanju na evropsku krizu dosad se prigovaralo kancelarki Merkel, kao ključnoj političkoj figuri ključne evropske zemlje. Bilo je i ozbiljnih upozorenja Sudu da su oba doma nemačkog parlamenta dvotrećinskom većinom izglasala sporne evropske akte, a da ta dva doma, ako hoće, mogu da srežu i nadležnosti samog Ustavnog suda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
