Otkako Srbija učestvuje u PISA istraživanju rezultati naših učenika su ispod proseka zemalja OECD-a, a iz ciklusa u ciklus (ovo će biti šesti put da učestvujemo) postižemo gotovo identičan skor.
Trećina naših učenika, na uzrastu od 15 godina, je funkcionalno nepismena, odnosno ne uspeva da dostigne osnovni nivo pismenosti u čitanju, matematici i prirodnim naukama, a rezultati đaka koji pohađaju trogodišnje srednje stručne škole su još drastičniji – u poslednjem PISA ciklusu 2018 takvih je 80 odsto.
Novi krug testiranja PISA 2022 počinje iduće nedelje, a stručnjaci procenju da će rezultati učenika iz Srbije biti još lošiji, imajući u vidu da je ovo treća školska godina zaredom kako škole rade u atipičnim uslovima zbog pandemije virusa korona.
Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od najboljih poznavalaca ove međunarodne studije, očekuje da će rezultati PISA 2022 u mnogim zemljama biti slabiji i da će to u značajnoj meri biti posledica načina na koji je obrazovanje bilo organizovano tokom pandemije.
– Pandemija je u značajnoj meri poremetila redovno obrazovanja. Ako pođemo od pretpostavke da rezultati na PISA testiranju odražavaju u velikoj meri kvalitet obrazovanja onda je realno da očekujemo da će prosečna postignuća učenika iz velikog broja zemalja biti niža nego u prethodnom ciklusu. U zavisnosti od toga kako je obrazovanje bilo organizovano u različitim zemljama, negde će taj pad biti manji, a negde veći. Voleo bih da pad u našem slučaju bude što manji, ali me brine mogućnost da pad može biti značajan. To bi bila loša vest za sve nas, jer smo i pre pandemije imali problem sa nezadovoljavajućim kvalitetom obrazovanja – ističe Baucal.
Uz opasku da „nisu sve godine bile pandemijske“, penzionisani profesor Filozoskog fakulteta u Beogradu Ivan Ivić kaže da „pandemija dolazi kao jako dobar izgovor za rezultat koji će biti sigurno lošiji, ako ne bude nekih manipulacija u smislu trikova koje primenju neke zemlje“.
– I da nije pandemije rezultati bi bili loši jer ništa dobro nije urađeno u prethodnim godinama da bismo očekivali poboljšanje. Promene, pre svega one koje je uvodio prethodni ministar prosvete, su bile loše i haotične, jer su rađene bez ikakve koncepcije – smatra Ivić.
On podseća da su učenici koji će učestvovati u PISA istraživanju sada u prvom razredu srednje škole i dodaje da je i kurikularna reforma u osnovnoj školi besmislena.
– Promene koje se tiču samo nastavnog programa ne mogu da imaju pozitivan uticaj, te promene i ne dospeju do nastavnika, koji rade onako kako su i ranije. Motivacija nastavnika za promene i za rad je i inače loša, jer su šokirani pormenama o kojima ih niko ne pita, a nikava promena nema smisla ako nastavnici od početka nisu uključeni. Reforme su rađene u potaji, skriveno, u školama vlada depresivnost, a pandemija je mogla samo da pogorša stvari zbog neveštog načina rada. To nije krivica samo našeg Ministarstva prosvete, već se sa istim problemima suočavaju i druge zemlje, ali su se neke bolje snašle u pandemiji – navodi Ivić.
On napominje da u poslednja tri ciklusa PISA testiranja faktički nema nikakvih poboljšanja u rezultatima naših učenika i dodaje da očekivani pad u predstojećem ciklusu ipak neće biti veliki.
– Sva naša iskustva i ispitivanja su pokazala da je naš obrazovni sistem funkconiše na jednom minimalnom nivou i da u vremenima nekih poremećaja, kao što je, recimo, bilo bombardovanje, ne pada mnogo. Sistem fukcioniše po nekoj svojoj inerciji i nema naglog pada, ali ni napretka – ukazuje Ivić.
Upitan na koji način se može manipulisati ne bi li se prikazali bolji PISA rezultati, Ivić kaže da je čest slučaj da se izbegavaju loši đaci.
– Pošto se unapred zna koja škola i koja odeljenja učestvuju, nastavnici mogu da eliminišu dva ili tri najgora učenika tako što im kažu da ne moraju da dolaze u školu kad se radi testiranje. Druga manipulacija je da se isključe neke škole koje su odabrane u uzorku. Nikad u istraživanju ne učestvuju sve škole iz uzorka, ali se uvek kod saopštavanja rezultata navodi koliki je procenat škola i učenika obuhvaćen. Po pravilu se izostavljaju lošije škole. Recimo, u jednom od ranijih ciklusa u Turskoj je učestvovalo samo 43 odsto, od ukupnog broja odabranih škola – kaže Ivić.
Praveći analogiju sa završnim ispitom i primerima da su u nekim školama na jugu Srbije nastavnici pomagali učenicima u rešavanju testova, Ivić kaže da nema uvid kako se vrši kontrola realizacije PISA testiranja, napominjući da postoji mogućnost da nastavnici, ako znaju odgovore na PISA zadatke, došapnu rešenja učenicima.
– Kina u velikoj meri finansira PISA istraživanje i vrši ispitivanje u Šangaju i nekim drugim provincijama, u kojima su rezultati znatno lošiji od Šangaja, pa traži da se ti rezultati ne objavljuju. Drugi primer su Finska i Italija koje udžbenike i nastavu modeliraju prema načinu ispitivanja znanja u PISA testovima, pa tako dobijaju bolje rezultate. Ali to je dugoročno, ne možete sada to da uradite i da odmah očekujete rezultat – navodi Ivić neke od primera kako se rezultati mogu „štelovati“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
