Nepremostiva prepreka izvozna taksa

Ipak, da bi dobili dozvolu za izvoz matičnih ćelija, roditelji, pored popunjenog zahteva Ministarstvu zdravlja, treba da uplate i administrativnu taksu, koja je doskoro iznosila 8.550 dinara, a sada je povećana na 8.830 dinara.

Razlog zašto se matične ćelije iznose u inostranstvo je što u Srbiji ne postoji banka matičnih ćelija.

Za Milana i Milicu D., mladi bračni par iz Beograda koji se odlučio da sačuva matične ćelije svog novorođenčeta u inostranstvu, nelogično je da država naplaćuje taksu za izvoz matičnih ćelija, a da sama pri tome ne obezbeđuje uslove za njihovo čuvanje u našoj zemlji.

– Odlučili smo se da sačuvamo matične ćelije kako bismo mogli da pomognemo našoj deci ili nekom članu porodice u slučaju da se ozbiljno razboli. Daj bože da ih nikada ne upotrebimo, ali ako država već ne pruža mogućnost za njihovo čuvanje u zemlji, niti finansijski pomaže njihovo čuvanje u inostranstvu, onda ne bi trebalo ni da naplaćuje taksu na njihov izvoz, kaže Milica D.

Slobodan Bjelotomić, pomoćnik direktora Uprave za biomedicinu, kaže da visinu takse određuje Ministarstvo finansija, ali i dodaje da bi troškove za administrativnu taksu trebalo da snose banke koje obezbeđuju transport matičnih ćelija, s obzirom da je cena koju naplaćuju za ovu uslugu velika i kreće se oko 1.800 evra. Što se tiče izgradnje prve javne banke matičnih ćelija krvi pupčanika u okviru Instituta za majku i dete u Beogradu, koja je najavljena za ovu godinu, Bjelotomić kaže da je taj projekat nekoliko puta zaustavljan. Iako je svojevremeno bilo najavljeno odvajanje budžetskih sredstava za izgradnju banke, odlučeno je da ona ne budu uložena u to.

– Velika je šteta što se odustalo od ovog projekta, s obzirom da bi izgradnja javne banke omogućila dostupnost matičnih ćelija u lečenju u Srbiji, kaže Bjelotomić.

U Srbiji postoji osam ovlašćenih distributera matičnih ćelija koji uzete ćelije transportuju u svoje banke u inostranstvu. Jedna od njih je i InScientiaFides, koja posluje kao distributer banke koja se nalazi u San Marinu i koja naplaćuje 2.200 evra za čuvanje matičnih ćelija na 30 godina.

Mirjana Lazić iz InScientiaFides-a kaže za Danas da su od marta ove godine primili oko dvadeset zahteva za čuvanje matičnih ćelija, dok na godišnjem nivou banka u San Marinu primi čak do 3.500 zahteva.

Ona objašnjava da se matične ćelije uzete iz krvi tkiva pupčanika mogu koristiti za lečenje dece koja su davaoci ćelija, kao i za lečenje najbližih srodnika, s tim što je kompatibilnost veća za braću i sestre, a manja za roditelje. Kako privatne banke matičnih ćelija počinju da se otvaraju u svetu tek od 2000. godine, do sada je iz privatnih banaka oko desetak uzoraka iskorišćeno za lečenje dece koja su obolela, dok je broj ćelija iskorišćen za lečenje srodnika veći.

Kredit

Da postoji sve veće interesovanje za čuvanje matičnih ćelija, potvrđuje i sve veći broj banaka koje nude kredite za ovu vrstu ulaganja u zdravlje. Saša Ivanović iz Folksbanke kaže da je banka, u skladu sa aktuelnim dešavanjima na tržištu, pre dve godine kreirala namenski dinarski kredit za čuvanje matičnih ćelija i dodaje da se zahtevi za odobrenje ove vrste kredita povećavaju iz godine u godinu.