Foto: Udruženje za negovanje industrijske baštine i promociju naprednih tehnologijaE, Niš je tada stvarno bio grad elektronike, a Elektronska industrija (EI) izdržavala pola grada, nostalgično se prisećaju neki šta je nekada značila EI Niš. Ma, bio je to glomazni i skupi socijalistički slon, kojeg je vreme pregazilo i morao je da propadne, tvrde drugi, bez nostalgije.
Bilo kako bilo, ovaj industrijski gigant je „izrodio“ veliki broj uređaja za široku potrošnju, ali i medicinu i vojsku, koji su svojevremeno osvajali ne samo ex-jugoslovensko, već i istočnoevropska, pa i zapadna tržišta. I mada je EI nastala pre više od 70 godina, a kao sistem ne postoji duže od dve decenije, i ove godine, 9. juna, u Nišu bi trebalo da se organizuje postavka njenih aparata, od kojih, kažu organizatori, nije malo onih koji još uvek rade.
– Moja je ideja da ova izložbena postavka u niškom Naučno-tehnološkom parku (NTP) traje nekoliko meseci, ali videćemo da li će to biti tako. Imamo ukupno 400 eksponata, u postavci će ih biti stotinu, pa bi bilo dobro da se oni menjaju svakog meseca. Imaćemo među eksponatima i elektronsku cev za radio ili rendgensku cev, čiji su prvi primerci urađeni 1951. i 1952. godine, a polovinu će činiti televizijski prijemnici, od kojih čak trećina radi. Svi eksponati bi trebalo da „ožive“ kroz digitalizaciju, jer će svaki od njih imati elektronsku karticu, pa će posetilac koji im priđe sa mobilnim uređajem moći da vidi ono što eksponati sadrže – tonski zapis, video zapis ili tekst, kaže za naš list Bratislav Milovanović, predsednik Udruženja za negovanje industrijske baštine i promociju novih tehnologija, koje organizuje izložbu.
Milovanović, koji je i bivši dekan niškog Elektronskog fakulteta, precizira da bi izložba trebalo da bude postavljena na sam „rođendan“ NTP Niš, koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano otvorio prošlog 9. juna.
Izložba bi trebalo da predstavlja i početak funkcionisanja muzejskog prostora za proizvode EI u NTP koji je predviđen dokumentom Vlade Srbije, kaže. Udruženje na čijem je čelu je prethodnih pet godina organizovalo postavke uređaja EI na drugim lokacijama u gradu, u okviru Foruma napredne tehnologije i tokom Noći muzeja.
– Postoji izuzetno veliko interesovanje za ovakve izložbene postavke ne samo starijih sugrađana, koji se sećaju EI, nego i mlađih, koji uglavnom ne znaju dovoljno njen istorijat i značaj. EI nije samo industrijski gigant već i činilac društvenog razvoja bivše Jugoslavije. Ne može biti pravih rezultata u budućnosti ako se ne setimo korena, a Niš te korene ima. Jedan od bitnih ciljeva formiranja NTP-a je, uostalom, podrška mladima koji kroz svoje kompanije doprinose da Niš, koji je nekada bio grad elektronike, ubuduće bude grad naprednih tehnologija – kaže Milovanović.
Mladen Jovanović, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, pak, kaže da su ondašnje i današnje vreme neuporedivi.
Niš je bio deo jedne velike, ozbiljne i u svetu cenjene države, a jedan od razloga njene snage je što se ozbiljno razmišljalo o svim regionima, a ne samo o prestonicama.
Država od 20 miliona ljudi imala je ozbiljne politike u kojima su mesto nalazili i Niš, Užice, Mostar, Split, Maribor. Danas, 40 godina kasnije, živimo u centralizovanoj državi od 6,5 miliona stanovnika, u kojoj „nema mesta“ za Niš, a kamoli za još manje gradove, kaže.
– To, naravno, ima uticaja i na privredu, pa je grad elektronike, koji je proizvodio tehnologiju ispred svog vremena, danas rezervoar jeftine fizičke radne snage za inostrane „investitore“, za koje se motaju kablovi, šije tekstil i obavljaju drugi manuelni poslovi. Od grada elektronike ostali su samo ljudi, a izgubili smo infrastrukturu, politike, brendove… Iskra nade su mladi ljudi – programeri i drugi stručnjaci, koji se svojim znanjem ističu na svetskom tržištu, mada im država baš i ne pomaže mnogo svojim propisima o preduzetništvu ili frilenserima – kaže on za naš list.
Niška EI je, inače, nastala 1948. godine pod imenom RR zavodi Niš. Njeno propadanje počelo je početkom 90-ih godina prošlog veka, sa ratovima na prostoru SFRJ i uvođenjem međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, zbog čega je bilo nemoguće uvesti repromaterijal, tržište i izvoz su bili smanjeni, a proizvodnja i broj radnika značajno opali.
Restruktuiranje je započelo početkom 2000-ih, kada su „zdrava jezgra“ privatizovana, a ostala odlazila u stečaj. Najuspešniji period ovog nekadašnjeg industrijskog giganta bio je od 1965. do 1980. godine, kada je imao fabrike u Srbiji – Nišu, Beogradu, Svrljigu, Žitorađi i Aleksincu, u Makedoniji – u Đevđeliji i Hrvatskoj – u Srbu.
Bruto proizvod EI tada je iznosio oko 700 miliona dolara. Čitav sistem je zapošljavao više od 28.000 radnika, od kojih 18.000 u Nišu, zbog čega su ga zvali „grad u gradu“.
Oni koji pamte EI vole da se prisete istinitog događaja s početka 80-ih godina prošlog veka, kada je državna delegacija Bugarske u zvaničnim razgovorima sa lokalnim zvaničnicima predložila da Sofija i Niš „što pre uspostave saradnju u oblasti auto-industrije“, koju Niš nema.
Razlog za nesvakidašnji predlog krio se u činjenici da su članovi bugarske delegacije prilikom dolaska u Niš prošli pored EI, ispred koje je bilo parkirano više hiljada automobila kojima su njeni radnici došli na posao.
Elektrode za NASA program
EI Niš je osim rendgen aparata, radio aparata, te televizora, koji su bili njen „zaštitni znak“, proizvodila i mašine za pranje veša, mašine za pranje sudova, pegle, telefone, telefonske centrale, VF uređaje, radio-stanice, železničku signalizaciju, semafore i prateću opremu, auto-elektroniku, medicinske uređaje, klima uređaje, računare, električna brojila, zvučnike, pojačala, sisteme za ozvučenje, i slično. Sa njenih traka izašli su i proizvodi industrijske elektronike i uređaji specijalne namene za potrebe vojske i policije. Za NASA program pravljene su elektrode visokog kvaliteta, kažu znalci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
