Novi magazin: Šta će Albancima srpski manastiri? 1Foto: EPA/ NENAD KOJADINOVIĆ

Profesor Filizofskog fakulteta u Beogradu, vizantolog Vlada Stanković izjavio je da je Kosovo i Metohija prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije, ali da je zabrinut što naša država nema adekvatan odgovor na nastojanje Albanaca da prisvoje najznačajnije srpsko kulturno, istorijsko i duhovno nasleđe.

Stanković je za novi broj nedeljnika Novi magazin rekao da pojedini albanski istoričari, služeći se falsifikatima, nastoje da potpuno izbrišu srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji.

„Njihov cilj je da ospore značaj koji je Kosovo zajedno sa susednim oblastima imalo od 13. veka u srpskoj srednjovekovnoj državi. Oni žele da predstave albansku dominaciju tim delom Balkanskog poluostrva čak i od srednjeg veka, što je apsurdno“, kazao je vizantolog.

Prema njegovim rečima, u pitanju je jedan dugovečan, politički i strateški cilj koji se sprovodi od formiranja Prve prizrenske lige (1878), pa do formiranja albanske države 1913. godine i dalje do 1974. kada je Kosovo u okviru Srbije dobilo autonomiju s atributima države i 2008. kada su jednostrano proglasili nezavisnost.

„Međutim, sada se pred albanske političare postavio ozbiljan problem, šta uraditi sa srcem srpske crkve na Kosovu i Metohiji“, ocenio je on.

Iguman Visokih Dečana Sava Janjić, navodi Novi magazin, već godinama upozorava da kosovske vlasti pokušavaju da srpske manastire na Kosovu i Metohiji predstave kao deo albanskog kulturnog nasledja.

„Ozbiljno smo zabrinuti za manastire Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i Metohiji, jer je u poslednjih 20 godina ’mira’ i pored medjunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji uništeno 150 naših crkava i manastira. Pokušaji da se naša baština predstavi kao deo albanske istorije stalno se nastavljaju i primetni su u medijima, u obrazovnom sistemu, na društvenim mrežama“, rekao je iguman.

U tekstu pod naslovom „Šta će Albancima srpski manastiri?“, Novi magazin podseća da su četiri manastira: Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška su zbog ugroženosti od strane lokalnog albanskog stanovništva pre 15 godina proglašeni za svetsku kulturnu baštinu i stavljeni pod zaštitu Unesko.

„Da je isključena svaka mogućnost da su Albanci mogli da budu ktitori pravoslavnih manastira na Kosovu, potvrdjuje i činjenica da u vreme kada su se manastiri gradili broj Albanaca na Kosovu je bio neprimetan“, navodi nedeljnik.

Na Kosovu i Metohiji postoji srpsko, osmansko i albansko nasleđe. Često se mešaju albansko i osmansko nasledje, naročito kada su verski objekti u pitanju. Tradicionalne kule za stanovanje iz 19. veka čuvaju se i štite kao albanska baština.

Kustos Muzeja istorije Srbije Nebojša Damjanović rekao je za Novi magazin da su Albanci masovnije počeli da naseljavaju Kosovo i Metohiju početkom 18. veka.

„U srednjem veku, za vreme Nemanjića, Albanaca je bilo nešto malo oko Prizrena. Posle dolaska osmanlija, pa sve do prve seobe Srba (1690. godine) pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem, na Kosovu su, takođe, veliku većinu stanovništva činili Srbi. Prema turskim popisima stanovništva, u kojima je svaka glava bila popisana, vidi se da je broj Albanaca, odnosno Arbanasa kako su se tada zvali, u 15. i 16. veku veoma mali. Tek nakon prve, a posebno nakon druge seobe Srba (1739. godine) pod patrijarhom Šakabentom, dolazi do masovnijeg naseljavanja Albanaca s one strane Prokletija i Šar planine“, objasnio je Damjanović.

Vizantolog Stanković ističe da su Albanci prethodnih decenija rušili i palili hramove SPC, a danas pokušavaju da ih preuzmu.

„Za taj njihov prelazak od rušitelja svetinja do svojatanja, bojim se da mi kao država nismo spremni. Albanska vlast na Kosovu se predstavlja kao zaštitnik prošlosti i kroz tu laž provlače i priču o lažnim ktitorima srpskih svetinja. To je veoma moćno sredstvo za ostvarivanje njihovih konačnih političkih ciljeva“, istakao je Stanković.

Vizantolog kaže da je Srbija napravila više grešaka kada je u pitanju očuvanje i negovanje kulturnog i duhovnog nasledja na Kosovu i Metohiji.

Prema njegovim rečima, jedna od najvećih grešaka je to što se manastiri na Kosovu posmatraju izolovano u odnosu na manastire u drugim krajevima koji takodje datiraju iz srednjeg veka.

„Nismo smeli da Kosovo i Metohiju posmatramo kao omedjenu teritoriju. Ako što pre ne ispravimo tu grešku bićemo odgovorni za pravac kojim se ova priča kreće“, rekao je on.

Na pitanje Novog magazina, kakve će biti posledice po SPC i srpski narod ako se pravoslavni manastiri proglase za kosovsko nasledje, Stanković je rekao da bi to bio prvi korak ka potpunom preuzimanjem svetinja od strane kosovskih vlasti i pravljenja od tih manastira turističkih atrakcija bez ikakve duhovne i verske funkcije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.