foto EPA/GEORGI LIČOVSKIOvaj studentski „Memorandum o Kosovu i Metohiji“ nije manifest mira, niti akademsko promišljanje, niti ozbiljan istorijski dokument. On je zakasneli odjek ideologije Memoranduma SANU – ideologije koja je krajem XX veka proizvela ratove, etnička čišćenja, masovne grobnice i najtežu političku i moralnu katastrofu u modernoj istoriji Srbije. Iza fraza o „duhovnom nasleđu“, „istorijskoj dužnosti“ i „nacionalnom identitetu“ ovaj tekst krije istu hegemonističku logiku: negiranje prava Albanaca na slobodu, ravnopravnost i državnost u sopstvenoj zemlji.
Tvrdnja da su „Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije“ nije ni pravni ni istorijski argument, već politički slogan preživeo iz XIX veka. Kosovo se ne može zadržati srednjovekovnim mitovima, romantičnim emocijama ili sećanjima na bitke iz XIV veka. Moderna istorija Kosova određena je političkom stvarnošću i voljom naroda koji tamo živi. A ta stvarnost je jasna: Albanci su vekovima bili apsolutna većina na Kosovu i nikada nisu prihvatili srpsku vlast kao legitimnu.
Ovaj memorandum govori o „moralnom imperativu“, ali ne kaže nijednu reč o činjenici da je Srbija, naročito tokom XX veka, Kosovo tretirala kao kolonijalnu teritoriju. Od okupacije velikog dela albanskih teritorija posle Berlinskog kongresa, etničkog čišćenja Albanaca iz Puste Reke, Toplice, Jablanice, Niša, Leskovca i Kuršumlije, pa do okupacije Kosova 1912-1913, Albanci su bili izloženi masakrima, prisilnim iseljavanjima, srpskoj kolonizaciji i stalnoj državnoj represiji. Decenijama je zvanična srpska politika nastojala da promeni etničku strukturu Kosova i politički potčini Albance.
Nijedan narod u Evropi ne bi prihvatio ono što su Albanci Kosova doživeli pod srpskim režimom. Godine 1989. Srbija je silom policije i vojske uništila autonomiju Kosova. Potom su usledila masovna otpuštanja s posla, zatvaranje albanskih obrazovnih i kulturnih institucija, trovanje albanskih učenika u školama, zabrana medija, politička hapšenja i policijski teror. To nije bila „zaštita ustavnog poretka“, već uspostavljanje režima aparthejda.
Vrhunac te politike dogodio se tokom rata 1998-1999, kada je srpski državni aparat počinio masovne zločine nad albanskim civilnim stanovništvom. Ubijeno je više od 10.000 civila, stotine hiljada ljudi proterano je iz svojih domova, a desetine masakra ostale su simbol državnog varvarstva. Tela ubijenih Albanaca tajno su prebacivana u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu i drugim mestima u Srbiji, u pokušaju prikrivanja tragova zločina. I sama činjenica da su tela civila transportovana i sakrivana na teritoriji Srbije ostaje jedan od najtežih dokaza organizovanog državnog prikrivanja zločina. I danas se više od 1.600 nasilno nestalih Albanaca vode kao nestali, dok njihove porodice već više od dve decenije čekaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih.
Licemerno je danas govoriti o „miru“ i „međunarodnom pravu“, a istovremeno negirati sam razlog koji je doveo do NATO intervencije protiv Srbije. Demokratski svet nije intervenisao da bi Srbiji „oduzeo pokrajinu“, već da bi zaustavio režim koji je sprovodio etničko čišćenje i zločine genocidnog karaktera.
Zato je značajno što je i Međunarodni sud pravde u svom savetodavnom mišljenju iz 2010. godine jasno konstatovao da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo međunarodno pravo. To je međunarodna pravna činjenica koja ruši tvrdnju da je nezavisnost Kosova bila „nelegalan čin“. Kosovo nije nastalo na okupaciji ili agresiji protiv Srbije, već na konačnom slomu represivne srpske politike na Kosovu.
Memorandum govori o srpskim manastirima i crkvama kao da oni Kosovo čine isključivim vlasništvom Srbije. Verski i kulturni spomenici jesu deo civilizacijskog nasleđa i moraju biti zaštićeni, ali oni ne mogu biti argument za političku vlast nad drugim narodom. Po toj logici, mnoge moderne države morale bi da se raspadnu na mitološkim i verskim osnovama.
Najzabrinjavajuće u ovom tekstu jeste to što dolazi od studenata i univerziteta – od generacije koja bi trebalo da oslobodi Srbiju tereta destruktivnog nacionalizma. Umesto suočavanja sa zločinima, istorijskom odgovornošću i pomirenjem sa susedima, proizvode se nove verzije ideologije Memoranduma SANU – ideologije koja je krajem osamdesetih i devedesetih godina zapalila krvave jugoslovenske ratove i koja ni danas ne vodi nigde osim ka novim sukobima, političkoj izolaciji i trovanju odnosa među narodima Balkana.
Zato bi, umesto da postanu odjek nacionalističkih mitova i ideologija koje su Srbiji donele samo istorijske poraze, srpski studenti morali imati moralne i intelektualne hrabrosti da se suoče sa stvarnošću. Mlada generacija u Srbiji ima priliku da prekine sa nasleđem hegemonističke politike, da odbaci jezik mržnje i shvati da se budućnost ne gradi na negiranju suseda, već na prihvatanju istine i međusobnom poštovanju.
Kao što s pravom traže rušenje autoritarizma i režima Aleksandra Vučića unutar Srbije, tako bi morali biti spremni i da se distanciraju od ideologija koje su proizvele Miloševića, ratove i moralnu katastrofu devedesetih. Ne može biti demokratske i evropske Srbije bez suočavanja sa prošlošću i prihvatanja realnosti stvorene na Kosovu.
Samo Srbija koja odustane od mitova o dominaciji i od pretenzija prema susedima može postati faktor stabilnosti i pomirenja na Balkanu. Upravo bi mlada generacija, studenti i univerziteti, trebalo da budu nosioci te istorijske promene, a ne proizvođači novih nacionalističkih memoranduma koji ponovo otvaraju stare rane i podstiču nove sukobe.
Kosovo je danas nezavisna država i nepovratna politička realnost. Ono više nije „južna pokrajina“ bilo čija, već zemlja naroda koji je uz ogromne žrtve izborio slobodu i pravo na samoopredeljenje. Ko i dalje živi u iluziji da se Kosovo može vratiti pod srpsku vlast, ne brani istoriju, kulturu ni mir – pa ni samu Srbiju – već samo održava u životu jednu propalu ideologiju koja je Balkan skupo koštala u krvi, patnji i ljudskim gubicima.
Autor je publicista i istraživač
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
