Država Srbija nije počinila genocid

U dispozitivu presude Međunarodni sud pravde nedvosmisleno je zaključio:

„Sud nalazi da Srbija nije počinila genocid, preko svojih organa ili lica čija se dela mogu pripisati državi prema pravilima međunarodnog prava.“

Sud je zatim utvrdio i:

„Sud nalazi da Srbija nije bila saučesnik u genocidu.“

Ovi zaključci predstavljaju konačne pravne nalaze najvišeg sudskog organa Ujedinjenih nacija u pogledu odgovornosti Republike Srbije za izvršenje genocida.

Istovremeno, Sud je utvrdio drugačiju vrstu odgovornosti:

„Sud nalazi da je Srbija prekršila obavezu da spreči genocid u vezi sa genocidom počinjenim u Srebrenici u julu 1995. godine.“

Drugim rečima, Međunarodni sud pravde nije utvrdio da je Srbija izvršila genocid niti da je bila njegov saučesnik, već da nije ispunila svoju međunarodnopravnu obavezu da učini sve što je bilo u njenoj moći kako bi sprečila genocid, kao ni obavezu da kazni odgovorne, uključujući punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.

U obrazloženju presude Sud posebno naglašava da se odgovornost države ne može izvesti samo iz činjenice da su pojedinci osuđeni za genocid. Da bi država bila odgovorna za izvršenje genocida, moralo bi biti dokazano da su dela izvršili njeni organi ili lica čija se dela, prema pravilima međunarodnog prava, mogu pripisati državi. U ovom predmetu Sud je zaključio da takvi uslovi nisu dokazani.

Iz tog razloga pravno nije ispravno poistovećivati individualne presude za genocid protiv pojedinaca sa odgovornošću Republike Srbije kao države. Takvo poistovećivanje zanemaruje jedno od osnovnih načela međunarodnog prava – da su individualna krivična odgovornost i međunarodnopravna odgovornost države dve različite pravne kategorije, sa različitim kriterijumima dokazivanja i različitim pravnim posledicama.

Političke ocene i javne kvalifikacije ne mogu menjati sadržinu pravosnažne presude Međunarodnog suda pravde. U demokratskom društvu legitimno je raspravljati o istorijskim i političkim pitanjima, ali pravne činjenice utvrđene od strane najvišeg sudskog organa Ujedinjenih nacija ne bi smele biti predmet proizvoljnog tumačenja.

Umesto da se javnost dosledno podseća na presudu kojom je utvrđeno da Srbija nije izvršila genocid niti bila njegov saučesnik, politička komunikacija u Srbiji često se odvija suprotno pravnim zaključcima Međunarodnog suda pravde u Hagu. Takvo postupanje predstavlja paradoks, jer se u javnom prostoru neretko zanemaruju ili prećutkuju pravno obavezujući nalazi najvišeg međunarodnog suda, dok se umesto njih plasiraju političke interpretacije koje nisu u skladu sa sadržinom presude.

Autor je advokat u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa