Niški političar Dragoslav Ćirković dobio pretnje zbog fotografije o polaganju cveta na spomenik u Srebrenici

Ćirkovićeva poruka uz takvu fotografiju da „iskreno žali za svim nevino stradalim“, da smo „svi Božija deca“ i da ćemo „kao srpski narod teško zalečiti ovu duboku ranu“ izazvala je između ostalog uvrede da je „ustaša“ i „izdajnik“, kao i pretnje fizičkim nasiljem.

Ujedinjene nacije su 11. jul proglasile Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, a u Memorijalnom centru u srebreničkom naselju Potočari toga dana se od 2003. godine održava komemoracija žrtvama genocida i ukop njihovih posmrtnih ostataka.

„Trideset jedna godina je prošla od sramote koju su napravili pojedinci i obrukali ceo srpski rod. Objavio sam na društvenim mrežama žal za nevino stradalim, ali takva objava je izazvala osudu i pretnje. Dobrovoljni davaoci tuđe krvi nisu birali reči uvrede. Majka i deca su spominjani u najgorim pogrdama. Postao sam ustaša i izdajnik- ja, rezervni oficir 63.padobranske brigade. Jedan mlad momak zapretio je da će me ’rokati’ kad me sretne u gradu…“, kaže on za Danas.

Ćirković dodaje da Srbiji uskoro predstoje izbori i kaže da je zabrinut šta sve tada može da se dogodi kada su neki ljudi „videli greh u tome što je položio cvet i poklonio se žrtvama“.

„Pred nama su dva puta. Oprost i suživot ili nova klanja. Brinem ako ova, gotovo ista vlast iz ratnih devedesetih, jednog dana, kad ekonomija pokaže svoje pravo lice, gde je četvrtina stanovništva na ivici siromaštva, ne krene već oprobanim putem, sa huškanjem i mržnjom koja ni posle više od 30 godina nije iskorenjena. Mislim da je vreme da se Srbija voli glavom, a ne srcem. I mi i naše komšije imamo pravo na budućnost“, kaže.

On još kaže da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio „strašan zločin koji su počinile snage vojske Republike Srpske i paravojnih formacija“. Ubijeno je, navodi, oko 8000 muškaraca muslimanske veroispovesti. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Medjunarodni sud pravde okarakterisao je takav zločin kao genocid, dodaje.

„Hrvatski predsednik Zoran Milanović nedavno je javno rekao da je u logoru Jasenovac izvršen genocid nad Srbima. Ako sam posetio to srpsko stratište, smatrao sam kao svoju obavezu da kao čovek i političar iz pijeteta prema nevino stradalim, posetim i odam poštu žrtvama u Potočarima“, kaže.

Dodaje da se kao razuman čovek pita da li se Srbija voli samo kad se za nju pogine ili kad se za nju živi.

„Raduje me činjenica da je nakon ovakve objave, ipak, bilo deset puta više onih koji su odobravali moj gest i poruku. Rekao bih, zato, da ima nade za Evropsku Srbiju, oličenu u studentima, koji će napraviti pravnu i demokratsku državu“, kaže Ćirković.

Dugogodišnji predsednik opštine Medijana 

Ćirković je, inače, bio dugogodišnji član i funkcioner Demokratske stranke. Početkom 2014. godine prešao je u Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića.

Na neposrednim izborima 2004. izabran je za prvog predsednika niške opštine Medijana i na toj funkciji je ostao do promene demokratske vlasti 2012. godine.

Medijana je danas jedina „opoziciona“ opština u Srbiji, a koalicija „Niš, moj grad“, kojoj on pripada, deo je opštinske vlasti .

Još vesti iz ovog grada

„Grad Niš je ponudio svu raspoloživu pomoć porodicama“: Nakon apela za prevoz pojedinih povređenih u teškoj nesreći u Crnoj Gori

„Sad ste obavešteni, odgovornost je na Vama“: Otvoreno pismo ministru prosvete povodom „sporne“ kandidatkinje za direktora u niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“

Apelujemo na državu i Grad da nam obezbede prevoz do Srbije: Nišlijka koja je povređena u teškoj nesreći u Crnoj Gori

„U ponudi vo na ražnju, ali ne i rešavanje problema“: Opozicija o predizbornom skupu SNS u Trupalu kod Niša