Može li ćutanje studente u blokadi na kraju da košta?

Tako se dogodi da nekad reaguju sa zakašnjenjem, a nekada ne reaguju uopšte, osim studenata sa pojedinih fakulteta ili univerziteta.

Poslednji primer neoglašavanja je napad na pisca Vladimira Arsenijevića, nedavno i na oštećenje na autu sina profesora i novinara Dinka Gruhonjića. To je mnoge podržavaoce studentskog pokreta zbunilo.

Reditelj Janko Baljak je na društvenim mrežama čak napisao da će “napad nacista na Vladimira Arsenijevića u centru Beograda i odnos studentskog pokreta prema ovom činu biti jako važan u opredeljivanju mnogih od nas u danima koji dolaze”.

Napad nacista na Vladimira Arsenijevića u centru Beograda i odnos studentskog pokreta prema ovom činu biće jako važan u opredeljivanju mnogih od nas u danima koji dolaze

— Janko Baljak (@JankoBaljak) July 11, 2026

U ovakvim okolnostima pitanje je da li studente može na kraju da “košta” njihovo biranje tema i zauzimanje stavova bar o osnovnim stvarima, kada je neko napadnut.

Baljak za Danas kaže da je poenta njegovog posta bila to što je primetio da se ne oglašavaju svi oni studenti koji su pokrenuli čitavu ovu priču.

– U odnosu na posvećenost sa početka studentskog pokreta i protesta, sada vidim samo grupaciju koja kao da je preuzela monopol. Ne znam kako stvari funkcionišu unutar njihovih struktura oglašavanja, ali sigurno je da ne funkcionišu onako kako su funkcionisali na početku. To je nešto što jednostavno čovek mora da primeti i da oseti – objašnjava on.

КАРТЕЛ БАНАНА РЕПУБЛИКА

Пуштање Милића из притвора, одузимање предмета тужиоцу Даниловићу у случају гажења чика Верољуба и преквалификација кривичног дела нису изузетак. То је начин на који овај систем функционише дуже од деценије.

Тужилаштво које служи режиму, а не закону, не…

— Studenti_u_blokadi (@studentblokade) July 7, 2026

Ali dodaje da ne želi ništa da nameće, nego da je reagovao ljudski.

Upitan da li bi ljudi koji su zainteresovani za politiku, ili čak i oni koji to nisu, hteli i trebalo da čuju stav studenata o raznim pitanjima, odgovara da da.

– Zaista mislim da je usaglašeni stav svih plenuma na samom početku i njihova koordinacija, iako je bila malo spora, funkcionisala savršeno. Jedinstvo različitosti i zajednička ideja, nepravda, korupcija, nasilje su objedinjavali i studente i građane. Sad mislim da ta glavna ideja, koja je pokrenula sve, polako nestaje, a neke druge stvari koje se više tiču mitova i takmičenja u nacionalizmu, barem u njihovim objavama sa zvaničnih profila, preovlađuju – kaže on za Danas.

I pita se zašto bi i studenti bili nedodirljivi.

– Kada pričamo o svemu, hajde da pričamo otvoreno, hajde da ništa ne glorifikujemo. Hajde da probamo da u ime opšteg dobra otvorimo jednu dobru raspravu. Ne koja će nas neće podeliti, nego nas dovesti do zajedničkog cilja. Bojim se da je „služba“, uz Vučićeve poteze, mrcvarenja, odugovlačenja u čemu je pravi majstor, uspela dosta toga da načne i zatruje. Reagujem na svaki mogući način kada to primetim. Mislim da imam pravo zato što sam od početka bio svim srcem i dušom uz njih, i kad je bilo lepo i kad je bilo ružno, i kad su prebijani, i kad su bili u zatvoru. I dalje imam potpuno isti stav, ali zašto ne bismo na ovakve jezive stvari reagovali? Postoji li nešto jezivije od toga da čovek bude pretučen? To je nešto na šta niko ne sme da ostane ravnodušan – naglašava Baljak.

O tome može li studente da “košta” ćutanje, Andrej Ševo, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da je za studentski pokret opasnije da zauzima previše stavova nego premalo.

– Pregršt je polarizujućih tema u ovom društvu i diskusija o njima je nešto što više odgovara Vučiću koji je u njihovoj političkoj zloupotrebi daleko veštiji i iskusniji – pojašnjava on za Danas.

I dodaje da bi studenti trebalo prvenstveno da šalju one poruke koje su okupile njihov pokret i učinile ih tako moćnom političkom silom.

– Ljudi u Srbiji suočeni su sa stalnim poskupljenjima, infrastruktura je prenapregnuta, zdravstvo u očajnom stanju, itd. To bi, uz borbu protiv korupcije i vladavinu prava trebalo da budu studentske poruke, a o svemu ostalom dobro promisliti da li uopšte ima potrebe da se zauzima stav – skreće pažnju on.

Dok karikatursita Dušan Petričić navodi da izbegava da komentariše bilo šta što navodi na ideju da živimo u koliko-toliko normalnom društvu.

– Fingirana politička scena Srbije u kojoj je sve pod kontrolom ludaka i mafije ne dozvoljava iole ozbiljne izjave. U svojim karikaturama bavim se isključivo odnosom izmanipulisanog naroda s jedne strane i kriminalaca, ubica i fašista sa druge. Još uvek smo u pogrešnom vozu – kaže on za Danas.

A reditelj Stevan Filipović konstatuje da se vrtimo u krug, a niko ne priča istinu.

– Krivim za sve ćutanje medija i akademske zajednice, koja je, umesto uloge dobronamernog kritičara potkovanog stručnošću, izabrala da pravi nešto nalik verskom kultu od „studenata“ – naglašava on.

I pojašnjava za Danas da su studenti pod navodnicima, jer, kako kaže, ta grupna etiketa znači i sve i ništa, a svakako ne podrazumeva realne studente koji su započeli proteste, od kojih je sad samo zanemarljiv broj prisutan u telima koja kroje političke odluke pokreta.

Za profesora FPN Ivana Stanojevića fokus je, ipak, na tome da je studentski pokret uspeo da probudi Srbiju iz političke kome i da je izvesno da će srušiti autoritarno-mafijaški režim koji hara Srbijom 14 godina.

– Da smo mi ostali umeli bolje uradili bismo nešto slično ranije. Nažalost nismo umeli i nismo uspeli. Stoga predlažem da se bavimo bavimo time kako pomognemo u oslobađanju Srbije, umesto da oslobodiocima tražimo mane. Na kraju ostaje pitanje za svakoga od nas: Da li želimo da pobedimo ili da tražimo dlaku u jajetu?Ili što bi studenti rekli: Srbija ili mafija – zaključuje Stanojević.