Novi napadi tabloida na rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića

U više medija sinhronizovano su objavljeni tekstovi u kojima se kao krivac za korekciju cena navodi rektor Đokić, iako on nema nikakvu nadležnost da o tome odlučuje.

Mediji bliski vlasti pišu da „političar Đokić i njegovi saradnici nastavljaju da urušavaju obrazovni sistem u Srbiji posle godinu dana nereda i blokada“, te da je „usledio hladan tuš“ od strane uprave Univerziteta i rektora „nakon što je država donela odluku da preuzme 50 odsto troškova školarine i tako direktno pomogne studentima“.

Neki primećuju kako je odluka o povećanju školarina „posebno osetljiva, jer dolazi u vreme kada se Univerzitet u Beogradu i njegovo rukovodstvo, na čelu sa rektorom Vladanom Đokićem, suočavaju sa kritikama da nisu dovoljno zaštitili interese studenata koji žele redovnu nastavu, ispite i normalno funkcionisanje fakulteta“.

Istina je, međutim, da odluku o visini školarina utvrđuju saveti visokoškolskih ustanova, na predlog stručnih organa, a sam univerzitet nema mandat da se u to meša.

Iako mediji bliski vlasti odluku da se samofinansirajućim studentima refundira 50 odsto iznosa plaćene školarine obrazlažu brigom države o akademcima, istina je da je ova mera direktna posledica blokada fakulteta, jer je povećanje budžetskog izdvajanja za visoko školstvo za 20 odsto bio jedan od njihovih zahteva.

U okviru tog, četvrtog zahteva, studenti u blokadi su tražili uvođenje novog davanja koji bi fakultetima obezbedilo sredstva u visini od 50 odsto ukupne vrednosti ESPB bodova koje bi studenti inače plaćali.

„Time bi se izdvajanja za visoko obrazovanje povećala bez promene same cene ESPB boda, koju određuju fakulteti, a studenti bi plaćali 50 odsto nižu školarinu od celokupnog iznosa“, naveli su studenti u konkretizaciji pomenutog zahteva, napominjući da je ovo prvi korak ka besplatnom obrazovanju.

Vlada je pod pritiskom studenata izmenila Zakon o visokom obrazovanju u martu prošle godine, a da bi sprečila visokoškolske ustanove da povećavaju cene školarina po svom nahođenju, postavila je limit da poskupljenje ne može biti veće od prosečne inflacije u prethodnoj školskoj godini.

„Referentni iznos školarine, u odnosu na koji se utvrđuje iznos pokrića u školskoj 2025/2026. godini i narednim školskim godinama se koriguje srazmerno kretanju stvarnog iznosa školarine na studijskom programu na koji je student upisan, pri čemu uvećanje referentnog iznosa školarine visokoškolske ustanove u narednoj školskoj godini ne može biti veće od prosečne stope inflacije u Republici u prethodnoj školskoj godini“, piše u Zakonu o visokom obrazovanju.

Odluke o povećanju školarina donelo je osam fakulteta u sastavu UB, od 1.000 do 10.000 dinara. Korekcija od 1.000 dinara na Filološkom fakultetu urađena je radi lakšeg obračuna refundacije, a čak i sa poskupljenjem od 10.000 dinara Tehnički fakultet u Boru biće jedan od najjeftinijih, sa školarinom od 70.000 dinara.

Većina fakulteta povećanje cena pravda inflacijom, napominjući da je to u okviru zakona.