foto: press služba pokrajinske VladeNaučni skup sa međunarodnim učešćem „80 godina od pogroma u Velkoj raciji – korak dalje ka zajedničkoj budućnosti“, održan je danas u Matici srpskoj. Na skupu su govorili predstavnici akademske, naučne i istraživačke zajednice.
Pokrajinski sekretar za nauku prof. dr Zoran Milošević, rekao je da je ono što se dešavalo u Novom Sadu i južnoj Bačkoj u januaru 1942. godine bila jedna od najbolnijih, ali ne i jedina bolna tačka na vekovnoj vertikali odnosa Srba i Mađara, gde su se u burnim istorijskim menama smenjivali periodi potpuno oprečnih interesa koji su nas u vremena velikih ratnih sukoba gurali na nepomirljivo suprotstavljene strane, sa periodima bliske saradnje i razumevanja, kakav je današnji period, ocenivši da su današnji odnosi dva naroda na najvišoj tački u istoriji.
On je ponovio reči patrijarha Porfirija koje su pročitane na ovogodišnjem obeležavanju Novosadske racije, da Srbi nikada neće prepoznavati mađarski narod po imenima likova zločinaca Janoša Tota, Geze Batorija, Đule Zomborija, Mikloša Nađa ili Šandora Kepira, te da ga prepoznaje kroz likove junaka poput predsednika mađarske vlade Pala Telekija, koji je iz protesta zbog nacističkog napada na Kraljevinu Jugoslaviju izvršio samoubistvo, ili poslanika Endrea Bajči Žilinskog, koji je tokom trajanja Racije o strahotama zločina obavestio ne samo mađarsku nego i evropsku javnost.
Sekretar je istakao značaj skupa zbog potrebe za odavanjem pošte žrtvama i negu kulture sećanja, a poruke pomirenja koje se temelje na istini uz praštanje i nezaborav , predstavlja dug žrtvama i večnu opomenu da se zločin nikada, nigde i nikome ne ponovi.
„Istorija pokazuje da je potreba za destrukcijom, tanatos, progovara sa žestinom koja ne može da se iskontroliše, ali nam ništa preostaje ništa drugo nego da pokušavamo da tu vrstu zlosretne energije kontrolišemo. Mnogo je detalja koje treba sagledati i sa činjeničnog aspekta, ali i sa stanovišta načina kako o svemu tome mislimo i uvodimo u kulturu sećanja“, rekao je predsednik Matice srpske Dragan Stanić.
„Deli nas osam decenija od pogroma u Velikoj raciji i ako živimo u vremenu zaboravljanja, istina o masakru nad civilnim stanovništvom Bačke se više ne gura nigde, poput leševa u ledenu grobnicu Dunava i Tise zime 1942. godine. Izgleda da je vreme neuvažavanja naših žrtava potpuno prošlo jer ništa ne razara nacionalnu samosvest kao zaboravljanje sopstvenih žrtava“, naglasio je pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović.
Prema njegovim rečima, sada postoji saglasnost o tom pitanju iz prošlosti, što je neophodna pretpostavka za mirniju sadašnjost i budućnost, te da se dobro zna da „pravo na budućnost imaju samo oni koji poštuju svoju prošlost i da otpor samozaboravu nesporno predstavlja mudrost“.
Pavlović je rekao da živa rana Novog Sada, Bačke i Srbije se ne isceljuje prikrivanjem, prećutkivanjem i zaboravom, nego se neguje i ozdravlja trajnim sećanjem na nevine žrtve, te da ako svi bez izuzetka osuđujemo zločin zvani Racija i mnogo puta pomenutu reč „pogrom“, i činimo da se ništa slično ne ponovi, to je dovljna pretpostavka za korak u zajedničkoj budućnosti.
„Teško je zadržati zanos kada su pred nama strašna nedela. Strahote Racije su toliko očigledne da su čak i na strani počinitelja pobudile reakcije u pravcu pravde. Posle predugog oklevanja, Hortijeva vlast pokrenula je postupak i tražena je smrtna kazna za glavne počinioce i oni su pobegli u Nemačku. Osuđeno je desetak učinilaca, zatražena je ekstradicija glavnih počinitelja. Oni nisu izručeni, već su se vratili sa Hitlerovom vojskom kao SS vojnici. Janoš Kiš, jedan od sudija vojnog suda u Pešti koji je trebao da sudi počiniteljima Racije, ubijen je nakon što su se glavni zločinci vratili“, rekao je Tibor Varadi.
On je napomenuo da su se u vezi sa krivičnim postupcima koji se tiču Novosadske racije javile i „neke dileme“, budući da su se među osuđenima na smrt našli Milan Popović i Leo Deak koji su u mađarskom parlamentu sa Žilinskim žestoko osudili Raciju.
Varadi je napomenuo da te teme ne treba prepustiti „bezumnima koji negiraju Raciju i Holokaust“, te da „normalni istraživači nemaju čega da se plaše“, odnosno, da ako bi se utvrdilo da su presude Deaku i Popoviću „više plod zanosa nego pravde, time se ne bi menjala suština, i najmanje se ne bi ugrozila autentičnost presuda nespornim zločincima i time bi istina postala još uverljivija jer više ne bi bila u okruženju u kojem se javljaju dileme“.
„Postoji tendencija umanjivanja broj žrtava, te da pravi antifašista nije onaj koji navede najveći broj žrtava, već onaj koji se najviše približi istini, te da pobedu nad bezumljem negiranja ne donosi trka u brojanju već istina“, zaključio je Varadi.
Novosadska racija jedan je od najstrašnijih zločina koji se dogodio tokom mađarske okupacije. Od 4. do 29. januara 1942. godine u Novom Sadu i okolnim mestima, više od 4.500 Srba, Jevreja, Roma i drugih, na zverski način je ubijeno i bačeno pod led Dunava i Tise.
Pavlović: Pogrom i racija nije isto
„Može li pogrom da bude posebna inkriminacija, ne kopirajući, pritom, krivični zakonik Ruske Federacije? Trenutno u Indiji imate više od 140 krivičnih dela pogroma, više hiljada postupaka zbog istog krivičnog dela u Rusiji – masovni neredi, gde je glavna radnja izvršenja upravo to – proterivanje, istrebljivanje, ekonomsko uništavanje, etničko uništavanje i svi drugi oblici pritiska sa idejom da nestanete sa prostora na kojem ste bili, na koji ste došli ili na kojem se nalazite“ istakao je pokrajinski obudsman.
On je istakao da je potrebno otvoriti razgovor o tome šta je to pogrom, zločin pogroma, u kojoj grupi krivičnih dela bi se on nalazio.
On se osvrnuo i na medijsko izveštavanje o sličnim događajima napomenuvši da u medijima „nema dovoljno senzibilisanosti u izveštavanju o ovakvim događajima“, istakavši da ne znači da ona ne postoji.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
