Foto: privatna arhiva„Dnevna informativa je dugo moj posao, ali pre 12 godina vreme je stalo kad sam dobila konačnu dijagnozu kancera dojke”, počinje svoju priču Vanja Simić iz Niša, koja je novinarka već 27 godina.
Ne znam šta rade drugi ljudi u tako stravičnoj situaciji, dodaje ona, ali ja sam – radila.
“Sreća u nesreći je da živim u Nišu, koji ima odlične stručnjake, nisam morala da idem negde dalje na lečenje. Danas bih radila, sutra na operaciju. Jednu, drugu, treću. Sećam se, jednom su mi odložili operaciju, a ja sam iz bolnice otišla na posao, prosto sam morala tako, jer je to bio jedini način da znam da sam okej”, kaže ona.
Vanja se priseća da nije zapamtila bol, ali jeste strah.
“Devet godina kasnije, nova agonija. Ponovo rak. I metastaza. Mrzim i samu tu reč. Apsolutno najgori trenutak je bio onaj kada sam pre hemoterapije ošišala svoju zaista dugu kosu. Tada je i onima koji me ne znaju bilo jasno da nešto nije u redu“, kaže novinarka.
Vanja je ponovo imala devet ciklusa hemioterapije.
“To je bilo najjezivije iskustvo u mom životu, ali nisam ni u jednom trenutku razmišljala o predaji. Svaki treći četvrtak primala sam terpiju, a ponedeljkom, utorkom, kad uspem da ustanem iz kreveta, vraćala bih se na posao. Sem jednom nisam ustala desetak dana. Imam i stand up snimljen sa onom maramom za glavu. Bio je požar, a ja na licu mesta. Pa, kakav bih reporter bila bez toga”, priča ova hrabra žena.
Ona naglašava da je imala i sad ima sreću da radi u fantastičnom kolektivu TV Zona plus.
“Prosto su svi bili tu za mene i prilagođavali se mojim mogućnostima. Naravno, imam čoveka svog života, ćerke, fantastične prijatelje bez kojih ne bih mogla sve to da prođem. Podrška je najvažnija, a ja sam je imala. Čak su i psi nekako delili moju bol”, priseća se novinarka.
Vanja nam tiho kaže da ne želi da zvuči patetično, ali da je zbog bolesti shvatila šta je najvažnije u životu.
“Kad prođe kriza sve izgleda drugačije, shvatiš koliko je lepo disati, gledati ulice kojima hodaš, raditi, pričati, izlaziti, jesti, smejati se. Shvatiš koliko su neke stvari za kojima jurimo nebitne. Stvarno nebitne“, kaže ona.
Vanja je, inače, nesuđeni lekar jer je odslušala četiri godine Medicinskog fakulteta u Nišu.
“Nisam završila. Kasnije sam završila žurnalistiku, a sticajem okolnosti bila sam prinuđena da zarađujem za život. Neki prijatelji su zaključili da „imam divan glas“, i tako je počela moja karijera na lokalnim radio stanicama i televizijama. Već osam godina sam na TV Zona plus, radim kao urednik info – programa i, naravno, kao novinar”, kaže Vanja Simić.
Nagrađena za reportažu o sakupljačima sekundarnih sirona
Vanja Simić je osvojila nagradu Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) za reportažu o sakupljačima sekundarnih sirovina.
“Nagrada koju sam dobila od SKGO je, verovala ili ne, moja prva veća nagrada. Prosto, radiš i ne razmišljaš o konkursima. Ovoga puta sam jednostavno želela da priče koje sam mesecima snimala o sakupljačima sekundarnih sirovina, što pre izađu u etar, jer je serijal emisija koji radim, evo još u postprodukciji. Tako je nastala reportaža „Sekundarni život“, koju sam i poslala na konkurs, možda poslednjeg dana”, kaže Vanja.
Split
Vanja Simić je u Niš iz Splita došla davne 1981. godine
“Klasična priča za moju generaciju: dete iz mešovitog braka, otac vojno lice iz topličkog kraja, majka Dalmatinka. Zanimljivo je da sam govorila ijekavicom sve dok nisam počela da se bavim novinarstvom, jer sam rođena u Splitu, gde sam provela detinjstvo”, kaže Vanja i naglašava da je u Niš došla pre svih ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ.
“Tih ratnih godina neki ljudi su znali da potegnu moje poreklo i da lepe etikete, ali to su zaista samo pojedinci i nisu vredni dalje priče. Volim Niš i način na koji me je primio. Da ima more, bio bi presavršen, ovako je „samo“ savršen”, opisuje naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
