Nužna je decentralizacija Srbije

– Budžet za 2009. godinu je usvojen među prvima u zemlji, a primeren je uslovima ekonomske krize. Sve lokalne samouprave u Srbiji su sada u velikim problema zbog nepoznanica, vezanih za visinu transfernih sredstava, koje Republika uplaćuje opštinama i gradovima. To će izazvati posledice na ukupan obim ostvarenja investicija i sprovođenje zakonske procedure za tendere. U uslovima velikog smanjenja transfernih sredstava mi ćemo morati da zadržimo socijalnu dimenziju budžeta, ali će zato investicije u komunalnoj infrastrukturi biti krajnje neizvesne, pa možda će čak i potpuno izostati. U Gradskoj upravi izvršena je racionalizacija troškova, a u javnim preduzećima u toku godine uštedeće se oko 1,1 milion dinara. Procenili smo da u Gradskoj upravi imamo višak zaposlenih od 50-60 ljudi, koji bi mogli otići sa otpremninom za penziju, a za Socijalni program Vlade niko se nije dobrovoljno prijavio. Kašnjenje transfernih sredstava komplikuje rad lokalne samouprave, jer pored Gradske uprave još oko 1.000 ljudi je vezano za gradski budžet, a zaposleni su u republičkim organima i organizacijama, kojima Vlada određuje visinu plata i uslove rada i poslovanja. Nažalost, mi uopšte ne znamo koliko treba da damo Republici i kada ćemo i koliko dobiti transferna sredstva, koja su izvorno naša. Zbog svega toga nužna je politička i finansijska decentralizacija Srbije i to što pre – decidan je čelnik stare srpske prestonice.

Prema Azdejkovićevim rečima, lokalna samouprava je limitirana i u odlučivanju o cenama usluga svojih javnih preduzeća, a republička javna preduzeća nemaju povlašćeni položaj, kao ona u Beogradu i Vojvodini. Oni povećavaju cene svojih usluga, a za to ih niko ne sankcioniše.

Kruševac je uspeo u prethodnom periodu da obezbedi ravnomeran razvoj grada i sela, a to se odražava i kroz rast nataliteta u ruralnim područjima, gde je izgradio oko 60 predškolskih jedinica, koje se finansiraju iz gradskog budžeta. Iz budžeta, a preko Fonda za poljoprivredu, finansiraju se i proizvođači i to sa oko 400.000 dinara bespovratnih sredstava i sa oko 20 – 30 posto učešćem u kreditiranju investicija pod povoljnim uslovima.

– Drastičan pad transfernih sredstava iz Republike, koji je najavljen, za posledicu će imati i zaustavljanje kapitalnih investicija, izgradnju fabrike vode u Majdevu i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, koje su podržane od pretpristupnih fondova EU i međunarodnih finansijskih institucija. Uz obezbeđena donatorska sredstva iz EU i sveta neophodno je najmanje 20 – 30 posto sopstvenih sredstava. Ugrožavanje razvoja komunalne infrastrukture za posledicu će imati slab odziv stranih investicija – ističe Dragan Azdejković.

On još jednom naglašava maćehinski odnos države prema lokalnim samoupravama, što se mora prevazići. Država prenosi ovlašćenja, ali ne i odgovarajuća finansijska sredstva.

Grad Kruševac investira i u društvene delatnosti, a u poslednje tri godine uloženo je oko dva miliona evra. U najskorije vreme u Kruševcu će biti otvoreni veliki trgovinski lanci: „Merkator“ će na 20.000 metara kvadratnih zaposliti 300 ljudi, a „Intereks“ na 12.000 kvadrata angažovaće oko 250 radnika. Jedna kompanija iz Nemačke najavila je spremnost investiranja u Fabriku građevinskih materijala za oko 50 nameštenika.

Grad Kruševac obuhvata i 101 selo, sa ukupno 150.000 stanovnika i po veličini zauzima šesto mesto u Republici. U prošloj godini Svetska banka je Kruševac rangirala na drugo mesto u Srbiji po efikasnosti lokalne uprave, a o njenom radu više puta su se pohvalno izrazile brojne međunarodne organizacije i institucije. Plan reakcije u vanrednim situacijama je, recimo, najbolji u zemlji, pored niza drugih priznanja za uspešan rad od raznih organa, organizacija i institucija Republike, a Dragan Azdejkovićje redovno svake godine ubrajan u red najuspešnijih gradonačelnika u Republici.