O čemu se u Vranju govori i ćuti

O Književnoj kolini Narodnog univerziteta koju 5. decembra treba da otvori akademik Matija Bećković. Iako je organizator bio nameran da se svečanost otvaranja održi u novoj sali rekonstruisanog pozorišta „Bora Stanković“, do toga ipak neće doći. Iz uprave vranjskog teatra saopštili su da je sala u „tom terminu zauzeta“, te da „postoje uslovi za koje manifestacije se može koristiti“.

Ranije je ovde održana svečana akademija povodom jubileja Osnovne škole „Vuk Karadžić“, ali sada kada je u pitanju Književna kolonija koju treba da otvori akademik Bećković ti kriterijumi su očigledno promenjeni. Da li je u pitanju gost, ili nešto drugo pokazaće buduće vreme, razotkrivajući razvrstavanje ne samo stvari već i ljudi na „naše“ i „njihove“.

Ćuti se o…

Da akademski slikar Zoran Petrušijević Zop, dugogodišnji profesor Učiteljskog fakulteta u Vranju, sada penzioner, nema svoj atelje za rad, kao ni mesto gde bi u gradu u adekvatnim uslovima čuvao svoja umetnička dela. Petrušijević, kao i ostali vranjski slikari, ostao je bez ateljea koji je bio smešten u jednoj od vranjskih stambenih zgrada, a dolaskom profesionalnih upravnika i po nalogu stanara on je iseljen. Zaduženi za kulturu u gradu na ovu temu nisu našli za shodno da progovore ni jednu jedinu reč. Galerija Narodnog muzeja u Vranju poseduje svoj depo za slike, ali bi bilo lepše da od mnogo neiskorišćenog prostora u gradu poznati vranjski slikar dobije za života bar „parče svoga neba“. Kasnije će biti sve biti prekomerno licemerje.