O zaboravljenom srpskom dobrotvoru

Zanimljivo je da prvu monografiju o njemu napisao Tomislav R. Simonović, diplomirani hemičar iz Vranja, koji je više godina, o svom trošku, iz ljubavi, istraživao život i delo ovog nesebičnog i neobičnog Amerikanca.

Knjigu je objavio Zavod za udžbenike. Na 580 strana, s 524 fusnote i 350 dragocenih fotografija, pisama, svedočanstava, Simonović je ponudio višedecenijski humanitarni rad zaboravljenog, najvećeg srpskog dobrotvora, koji počinje da pomaže Srbiji za vreme Balkanskih ratova. Posle Cerske i Kolubarske bitke, Srbiji je poslao prvu ratnu bolnicu s 250 kreveta, s hirurškim i medicinskim materijalom u vrednosti od ondašnjih 200.000 dolara.

Poticao je iz bogate i po humanitarnom radu poznate američke građanske porodice. U ranoj mladosti ostao je bez sestre i dva brata i njihov gubitak nije preboleo do kraja života. Zbog toga su mu deca, najviše ona bez roditelja, bila jedna od važnih preokupacija. Do izbijanja rata Srbiju nikad nije posetio. U Češkoj je, od vođa zabranjenih revolucionarnih organizacija, slušao o Srbiji i o njenim naporima da posle petovekovnog ropstva pod Turcima dođe do slobode.

Sem što je bio iz bogate porodice, on je bio svestrano obrazovan i dobar poznavalac francuske književnosti, dobro je znao i američku, englesku i književnost skandinavskih zemalja. Književnost i muzika bili su sastavni delovi njegovog života i bio je ne samo vrstan poznavalac klasične evropske muzike već i dobar pijanista. Tako je došao do Češke, preko pedagoga i pijaniste, pastora Vinsenta Piseka u NJujorku

Frotingam je posredstvom Jelene Lozanić, ćerke Sime Lozanića, s kojom se kasnije oženio, i jeromonaha Nikolaja Velimirovića, upoznao Mihajla Pupina, Pavla Hadži Pavlovića, predsednicu udruženja Srpska žena Darinku Grujić i druge viđenije članove srpske zajednice u SAD. Posredstvom Darinke Grujić, sagledao je prilike u kojima živi srpski narod i zainteresovao se za načine zbrinjavanja ratnih siročadi. Okupacija Srbije poremetila je njegove planove za izgradnju domova za ratnu siročad. Srpsku ratnu siročad 1917. smestio je u privremene domove u Nici i u drugim francuskim gradovima.

S Nikolom Pašićem stigao je na Krf gde je upoznao kralja Petra, Aleksandra Karađorđevića, Stepu Stepanovića, Živojina Mišića… S Krfa je ostavio dragocene fotografije kojima Tomislav R. Simonović posvećuje dužnu pažnju. Autor piše o njegovom obilasku Solunskog fronta, okupljanju i nalaženju smeštaja za srpsku ratnu siročad. O privrženosti srpskom narodu govori i odluka Frotingama da ostane sa srpskom vojskom do oslobođenja.

S podjednakom pažnjom, s novim istorijskim izvorima, Simonović je obradio Frotingamov boravak u Vranju, na otvaranju Srpsko-amerikanskog doma za srpsku ratnu siročad. Obilazio je i druge gradove u Srbiji s ciljem da pronađe pogodno mesto za zbrinjavanje siročadi koja se nalazila u Francuskoj.

Osnovna vrednost ove knjige jeste u naporu njenog autora da ukaže na brojne dobrotvorne aktivnosti DŽona Frotingama i vraćanju ove znamenite ličnosti i najvećeg srpskog dobrotvora srpskog naroda u istorijsku svest današnjih generacija. NJegov humanitarni rad bio je praćen poboljšanjem američko-srpskih odnosa između dva svetska rata. U Srbiji gotovo da nije bilo humanitarne organizacije koju Frotingam nije pomogao.

Posle Drugog svetskog rata, izbrisano je sećanje na njega. Svrstan u grupu veleposednika, svesno je zaboravljen, njegova imanja su nacionalizovana, a ustanove koje je osnovao dobile su neku drugu namenu. Izbrisane su i ulice s njegovim imenom i prezimenom, u Skoplju, Vranju, Vučitrnu, Kamenici… iako je bio njihov počasni građanin i dobitnik najznačajnijih jugoslovenskih odlikovanja.

Veliku nepravdu ispravlja faktografski bogato, s mnogim novim izvorima, istoriografsko delo Tomislava R. Simonovića.