Stari zanati su postali retkost u današnje doba moderne tehnologije, dok starinske predmete možemo naći samo u muzejima. Uvode se neki novi običaji, a tradicionalni se zanemaruju. Iz navedenih razloga prava je retkost naići na nekoga ko želi da sačuva kulturnu baštinu i oživi staru tradiciju.
Jedno ovakvo udruženje, koje se bavi izradom nekih zaboravljenih predmeta, postoji u Novom Pazaru pod nazivom- Pazarski bazar rukotvorina.
Pazarski bazar rukotvorina postoji i deluje već pet godina, a za cilj ima da oživi stare zanate kao što je ćilimarstvo.
Ovaj zanat, po rečima Raze Nikšić, predsednice udruženja, je bio jako zastupljen nekada i od njega su mnoge porodice živele i izdržavale se, a, takođe, prihodi od ovog zanata su, većinom, korišćeni da se ljudi skuće.
-Decenijama unazad ćilimi su se koristili kao jako vredan poklon, a naročito kao sprema za devojke koja se udaju. Da bi uopšte i razmišljala o udaji, devojka je morala da nauči kako da izatka ćilim, koji je kasnije nosila kao svoj miraz. Osim ćilima nosile su se i vezene i heklane stvari u novi dom – istakla je Raza Nikšić
Novopazarski ćilim se, takođe, našao i u Dubaju i to na čuvenom EXPO sajmu koji se svake godine održava u drugoj državi.
Svi posetioci ovog sajma biće u prilici da do 31. marta vide ćilim sa sandžačkim detaljima, što predstavlja veliki uspeh ovog udruženja koje ne postoji tako dugo.
Nešto na čemu intezivno radi Pazarski bazar rukotvorina je, takođe, stara tehnika koja se koristi za oslikavanje košulja, marama i drugih materijala a zove se oice.
-Mi smo predali svu dokumentaciju Etnografskom muzeju u Beogradu i čekamo dozvolu da krenemo da se bavimo ovim zanatom, koji je kao i tkanje ćilima karakterističan Novom Pazaru. U planu nam je da tehniku oslikavanja oice primenimo na ešarpe i time bi spojili stari zanat i moderan deo garderobe- kaže Nikšić
Da je zanat izrade ćilima itekako i dalje bitan na ovom području ukazuje i to da je prošle godine u novembru organizovana prva tkačka kolonija, a prisustvovale su tkalje iz cele Srbije sa ciljem da upoznaju jedan kraj i različita vrsta veza.
Ova kolonija će nastaviti da se održava svake godine u Novom Pazaru pod pokroviteljstvom Grada Novog Pazara i Turističke organizacije.
Žene ovog udruženja se trude pa prate sve aktivnosti, preko etno mreže, na kojima se uče nove tehnike ili usavršavaju postojeće, pa je predsednica udruženja prisustvovala tkačkim kolonijama koja su se održale na Staroj planini i u Loznici.
-Interesantno je koliko se razlikuje tehnika u izradi stparskog, pirotskog i našeg sjeničko- pešterskog ćilima. Lepo je imati vetar u leđa koji nam je dao Etnografski muzej kada je i naš sjeničko- pešterski ćilim predložio da se nađe na listi UNESCO-a- navodi predsednica udurženja.
U narednom periodu planirano je da se ovi stari zanati prenesu na mlađe naraštaje. Tako će u saradnji sa jednom osnovnom školom uključiti devojčice uzrasta peti i šesti razred, koje će biti u prilici da stari zanat sačuvaju od zaborava.
– Dok sam pohađala osnovnu školu imali smo izdvojen predmet pod nazivom „domaćinstvo“, gde smo imali neke osnovne obuke kao što je izrada goblena, tkanje, šivenje i sve ono što je jednoj mladoj devojci budilo krativnost i maštu. U planu nam je, da, ako Ministarstvo za kulturu odobri, stare zanate vratimo u prosvetu. Da li će se devojke i posle toga baviti ovim poslom, to ne znam, ali znam da ćemo pokušati sve da sačuvamo tradiciju jednog naroda- kaže za Danas Raza Nikšić
Udruženje broji šest zena, a one se trude da ohrabre i ostale talentovane i kreativne dame Novog Pazara da im se pridruže.
Pored toga što žele da očuvaju kreativne zanate prošlosti, takođe, pokušavaju da ekonomski osnaže sve žene koje su bez posla, jer ovaj vid umetnosti je takođe moguće raditi od kuće, a to je jako bitno novopečenim majkama ili onima koje se staraju o bolesnim roditeljima.
Osim izrade ćilima koja je svakako glavna tehnika, udruženje se bavi i izradom nakita, ukrasnih kutija, kapa, šalova i drugih kućnih ukrasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
