rača i tristaćPre nekoliko dana, Zrenjaninac Radovan Moldovan Rača, registrovao je 45. put svog Fiata 1300. A ,u maju će “tristać” proslaviti 46. rođendan. Brojke se ne slažu, jer svog vernog druga na četiri točka, Rača od 1976. godine, kada je “tristaća” kupio, nije registrovao jedino kad je bio u vojsci.
– Isterao sam prvog privatnog „tristaća“ iz bivše „Cebe“, u kojoj su se prodavali automobili, maja 1976. godine. Prvog privatnog, pošto su u “Cebi” “tristaće” prodavali samo miliciji. Prvo sam ga odvezao na pumpu, jer nije bilo goriva. Pamtim da sam auto i benzin platio 5.500 dinara. Kad sam ga kupovao, Fiat 1300 je bio statusni simbol. Retko ko ga je imao. Tek sam se zaposlio u tadašnjem GIK “Banatu”, imao sam platu 200 dinara, ali bilo je terenskog dodatka, nešto su mi dodali roditelji i kupio sam ga u gotovom, bez kredita. U društvu sam bio glavni. Tad se išlo na čarde na Tisi. Ko je imao kola već je bio popularniji, a tek „tristaća“, de luks – priseća se naš sagovornik.
Kaže da je tajna dugovečnosti “tristaća” što ga niko dugi ne vozi, što se redovno održava i što se voli.
„Tristaća“ Rača uglavnom sam održava. Kad je baš nešto komplikovanije, pomognu mu prijatelji. Kad ode na tehnički, majstori se smeju – „evo Rača i njegova krntija“. A „tristać“ je u boljem stanju nego mnogo mlađi automobili.
Račin prvi i, kako kaže, poslednji automobil, prošao je pola Evrope, celu jadransku obalu. A i dan danas stigne i do Rumunije, Mađarske, o Beogradu i Novom Sadu da se i ne govori.
– Kaže mi žena, svi gledaju u njega. A ja se šalim, pa joj kažem, ćuti, ko bi nas ovakve gledao da nema „tristaća“, šali se Rača.
Za „tristaća“ ga vezuju mnoge uspomene i anegdote. Kako je prava retkost, mnogi su poželeli da ga kupe, ali se Rači od njega ne rastaje.
– Najveći deo „tristaća“ je još sastavljen od originalnih delova. Na njemu i danas radi svetlo iznad retrovizora i iznad ogledala. I što je zanimljivo, iako je prestao da se proizvodi 80-tih godina, još mogu da se nabave rezervni delovi – ističe Moldovan.
Tu i tamo se nešto pokvari, ali je Radovan u prednosti jer ume i da ga popravi.
– Kaže jedan moj prijatelj, to nije ni teško, otvoriš haubu, uzmeš čekić, ima dva, tri mesta gde možeš da udariš i on proradi. Nije baš tako, ali nije ni daleko od istine. Oni koji su ga imali, odrekli su ga se i zbog velike potrošnje. I meni je bilo skupo, pa sam ugradio plin. Ali, moj me je „tristać“ verno služio, nikad me nije ozbiljno izneverio, pa neću ni ja njega – kaže Rača.
Zato što je u tako dobrom stanju, a i što je retkost, Račin “tristać” postao je i glumac. Gledaoci će moći da ga vide u seriji “Toma”.
Zrenjaninci Raču znaju kao dugogodišnjeg rukovodioca Kulturno-umetničkog društva “Pionir“. Kada je nedavno KUD “Pionir”slavio godišnjicu, članovi društva iznenadili su Raču tortom. Kakva bi mogla drugačija biti, nego u obliku “tristaća” ali i Rače u tipičnoj pozi pored svog prijatelja.
Rači je sve što je u vezi sa “tristaćem” simpatično i kada se ljudi oko njega šale i kada ga gledaju “ispod oka” i kada ga ne razumeju.
– Od svog “tristaća” se neću rastati. Držimo se jedan drugog, pa dok mrdam ja, mrdaće i on. Posle, neka bude kako hoće, završava priču o svom “tristaću” Radovan Moldovan Rača.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
