Od vremena hedonizma do rijaliti populizma

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Doktore vi ste kvalifikovani da postanete sledeci gradonacelnik Beograda.

2. Dragi prof.Vasiljevicu.Takvi kao vi ovoj zemlji trebaju kao hleb nasusni ali osecam kao da im smetate.I ja sam francuski djak.

3. Hedonista, pomalo i snob…

4. Divan članak o jednom divnom čoveku, mom prijatelju, gospodinu, koji ga je samo jednim (manjim) delom odslikao i auditorijumu predstavio.
   Ovakvi ljudi, poput ovog “dobrog duha” su nam potrebni, da bi nam svima (i u duhovnom smislu) bilo bolje!

5. Sjajan i nadahnut tekst. Profesor je bio nas asistent, bistar, otvoren i smeker. A ovaj narod decenijama rusi temelje sjajnih profesionalaca kao sto je Lole Vasiljevic. Da se nadamo da ce doci neki novi pametni srbi da cuvaju svoje ucitelje. I postuju. Ja svoje i dalje postujem.

6. So very touching… Gospodin je za vreme Milosevica bio clan JUL-a, a kaze za sebe: „Nikada se nisam prodao, nikada posustao… I dalje pokušavam da živim svoj život po svome, časno, dostojanstveno, posebno.“ Zasto ne proveravate licnosti kojima dajete prostor i ne kontarisete ono o cemu oni cute? To bi bilo novinarski profesionalno. Bez podatka koji sam dodala, g. J. Vasiljevic bi bio sjajan, nadobudan, ali veliki strucnjak pre svega. Ovako je covek koji ne zna znacenje reci „prodati“ ili „dostojanstvo“, odn definise ih na nacin koji je drugima mozda stran. Nekadasnji clan JUL-a i dostojanstvo mnogima od nas ne mogu da stoje u istoj recenici.

7. Da, živimo u nekakvom getu, kako vi kažete, okruženi istomišljenicima, ali Profesore, sa kim će živeti naša deca……..zar većno u krugu istomišljenika, kako se to zove?

8. Zanimljivo, ne i nepoznato.
   Ipak, svoj život delim na dva, vremenski podjednaka dela. Prvi do 1989. i drugi do danas.
   Ništa nije isto, osim čiča Gliše.

9. Kao neko ko je godinama, kao mlađi saradnik, radio sa prof. Vasiljevićem na Institutu za patologiju, mogu da kažem da prof. Vasiljević nije obavljao svoje radne obaveze, nije vršio obuku specijalizanata, nije držao predavanja studentima. Samim tim, takva osoba nije poželjna za funkciju savetnika. Institut dozvoljava vojnim penzionisanim nastavnicima da koriste svoje kancelarije 6 meseci nakon penzionisanja. Prof. Vasiljević više od godnu dana nije želeo da isprazni svoju kancelariju, dok mlađe kolege nemaju svoje sobe za rad. Tako da je iseljen zapisnički, nakon bezbroj usmenih i pismenih molbi i, na kraju, opomena. Toliko o nezahvalnosti zaposlenih na Instutu za patologiju prema uvaženom profesoru.

10. „Koleginice“jedna druga profesorka 10 godina nije htela da isprazni svoju sobu i preda je na koriscenje. Neki su pripajali susedne sobe i dobijali veci radni prostor. To ne smeta? Prof. Vasiljevic je kao profesionalac bio iznad mnogih. Mnogi ne mogu da mu primirisu.