Opremljenost na evropskom nivou

Možemo da pokrivamo i svih 25 seoskih naselja, ali čekamo gradnju regionalne deponije – kazao je Jović. Ova deponija treba da se gradi na bivšem odlagalištu ugljenokopa Ćirikovac, kojoj će time radni vek biti produžen za 25 godina. Do tada, smeće se odlaže na deponiji u Sopotu, koja ima dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

– Naš posao je veoma odgovoran, jer prvi utisak koji neko stiče o našem gradu, vezan je upravo za čistoću. Imamo veoma vredne radnike, čija je plata oko 30.000 dinara. Svi oni rade savesno i odgovorno, ali, nažalost, često obolevaju zbog prirode posla i retko ko od njih dočeka penziju – rekao je Jović. Iako nedostaju i čistači i perači ulica, nemaju pravo da ih zaposle, pa rade sa raspoloživim brojem. Ovi radnici nemaju beneficiran radni staž, jer je ukinut čak i onaj koji su nekad ostvarivali radnici na fekalnoj kanalizaciji.

Osim o čistoći grada, «Komunalne službe» brinu i o reciklaži PVC ambalaže, ali će, izgleda, morati od toga da odustanu. – U gradu imamo 126 kontejnera za skupljanje takve ambalaže, koja se nosi u naš reciklažni centar na Lučičkom putu, koji opslužuje devet radnika. Međutim, ta delatnost za nas je neisplativa, jer mnogi kradu ambalažu iz namenskih kontejnera. Zato razmišljamo da sledeće godine taj posao prepustimo nekom drugom, ili da s nekim zasnujemo partnerski odnos – kazao je Jović.

U sklopu «Komunalnih službi» radi i prihvatilište za pse i mačke lutalice. Njih na ulici pronalazi i odnosi u prihvatilište ekipa od šest šintera, potom se veterinarski obrade i vrate na ulicu, jer je ubijanje pasa zabranjeno. – Trenutno brinemo o 148 pasa i četiri mačke, ali se taj broj iz dana u dan menja, jer nam dolaze i usvojitelji. Od ove godine uveli smo novu uslugu, a to je pansion za pse i mačke dok su im vlasnici na godišnjem odmoru, što košta 600 dinara dnevno – rekao je Jović. On dodaje da na ulicama nema više čopora lutalica, što znači da su opravdaali ulaganje grada od 5,5 miliona godišnje.

«Komunalne službe» brinu i o Starom i Novom groblju u Požarevcu i o groblju u Kostolcu. Na Starom u poslednjih pet godina nema više mesta, a poslednje što smo na njemu prodali jeste 80 grobnica, po ceni od 109.000 za dva pokojnika i 140.000 za četiri. – Većina građana plaća održavanje, ali ima nesavesnih, koji godinama duguju. Zato ćemo ih uskoro preko medija pozvati da izmire obaveze jer, u suprotnom, mi ćemo preuzeti ta grobna mesta – kazao je Jović. On navodi da je Staro groblje, površine 12 hektara opremljeno video-kamerama, do kraja godine biće instalirano još pet, pa su smanjene krađe u grobnicama. Novo groblje ima alarm, ali će i na njemu biti postavljene kamere, radi sigurnosti.

Kontejneri

I u Požarevcu i u Kostolcu učestale su krađe točkića sa kontejnera, što stvara dodatne troškove. Takođe, neki građani odlažu užareni pepeo u kontejnere, čime ih oštećuju, pa iz JKP «Komunalne službe» apeluju da to ne rade.

Uspešan direktor

Na čelu «Komunalnih službi» Slobodan Jović nalazi se 6,5 godina, a pre toga bio je direktor Predškolske ustanove «Ljubica Vrebalov». U oba slučaja svrstan je među najuspešnije direktore u Srbiji. – Po prirodi sam odgovoran čovek i sve radim najbolje što mogu, a imam i dobre saradnike i radnike, koji mi pomažu u tome – objašnjava Jović.

Učestale sahrane

U zadnje vreme povećao se broj sahrana na oba požarevačka groblja. Tako je prošlog petka obavljeno šest sahrana, četri na staro i dve na Novom groblju, što je predstavljalo dodatni napor za zaposlene na grobljima.

-U petak obavili smo četri sahrane na Starom groblju, što je veliki broj u zimskom periodu. Zbog ranog smrkavanja morali smo da taj posao obavimo što pre na pravi način, kako ne bismo ožalošćenima i mi dodatno stajali na muku. Zbog toga smo angažovali radnike i iz čistoće kako bi se posao obavio što uspešnije. Na Novom groblju imali smo dve sahrane što je optimalno i tamo je lakše za rad, jer se rake kopaju mašinski, za razliku od starog gde se sve radi ručno-rekao je direktor Jović i dodao da pretpostavlja da razlog povećanja broju sahrana doprinose veliki broj slava koje se slave, pa se ljudi opuste i ne vode računa koliko i šta jedu i piju, pa su posledice katastrofalne, što se vidi u povećanoj smrtnosti. On je još napomenuo da retko prođe neki dan da se ne obavi bar jedna sahrana i da se iz godine u godinu broj umrlih povećava.