Osnovci bez elementarnog znanja: Šta je pokazala analiza poslednje male mature? 1Foto: V. A.

Najmanje 80 odsto učenika ostvaruje osnovni nivo standarda postignuća na testovima završnog ispita iz srpskog/maternjeg jezika i matematike, glasi jedan od standarda kojim se mere obrazovna postignuća učenika, prilikom procenjivanja kvaliteta rada škola.

Ako ovaj standard uporedimo sa rezultatima poslednjeg završnog ispita koji kažu da je na testu iz srpskog jezika svih devet zadataka sa osnovnog nivoa rešilo 25,9 odsto od ukupnog broja učenika, a sve zadatke iz matematike 33,9 odsto populacije, nameće se nedvosmislen zaključak da ogromna većina osnovaca ne poseduje ni ono što je struka ocenila da je bazični ili osnovni nivo znanja, veština i umenja koja se očekuje da na kraju osmogodišnje osnovne škole poseduju svi, a najmanje 80 odsto generacije.

U poređenju sa rezultatima učenika koji su malu maturu polagali na kraju školske 2020/21. godine rezultati su još lošiji jer je tada 44,7 odsto đaka uspelo da reši sve zadatke sa osnovnog nivoa iz matematike, a 38,7 odsto iz srpskog.

O đačkom (ne)znanju dodatno govori i podatak da je na poslednjoj maloj maturi povećan broj takozvanih zadataka „na zaokruživanje“ iz matematike (bilo ih je čak 17, a u samo tri se tražio postupak), u odnosu na prethodnu, ali ni to olakšanje po svoj prilici nije uspelo da popravi generalnu sliku.

Treba podsetiti da testovi na završnom ispitu sadrže zadatke kojima se proverava ostavrenost obrazovnih standarda definisanih na tri nivoa posignuća- osnovnom, srednjem i naprednom.

Pored pomenutog standarda koji se odnosi na zadatke sa osnovnog nivoa, propisano je i da najmanje polovina đaka treba da tačno reši zadatke sa srednjeg nivoa, a najmanje 20 one najteže, sa naprednog nivoa.

Koliko je đaka u poslednjoj generaciji malih maturanata ovo uspelo u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja se ne navodi, ali se zato iznose podaci o prosečnom postignuću dečaka i devojčica u rešavanju zadataka sa osnovnog nivoa.

Tako se može pročitati da, od ukupno devet zadataka sa osnovnog nivoa, devojčice u proseku ostvaruju 7,26 poena, odnosno rešile su 80,7 odsto, dok dečaci u proseku imaju 6,62 poena, odnosno rešili su 73,6 odsto ovih zadataka.

Na testu iz matematike koji je takođe sadržao devet zadataka sa osnovnog nivoa, devojčice u proseku imaju 7,19 poena, odnosno rešile su 79,9 odsto ovih zadataka dok dečaci u proseku imaju 7,08 poena, to jest rešili su 78,7 odsto.

Na kombinovanom testu od devet zadataka sa osnovnog nivoa devojčice u proseku imaju 7,93 poena, odnosno rešile su 88,11 odsto ovih zadataka dok dečaci u proseku imaju 7,81 poena, odnosno 86,77 odsto tačnih zadataka.

Inače, sve zadatke sa osnovnog nivoa na kombinovanom testu rešilo je 43,6 odsto posmatrane generacije.

Podatke o prosečnom postignuću kada je reč o zadacima sa osnovnog nivoa nadležni su prošle godine objasnili tvrdnjom da je „implicitna pretpostavka da je test sa zadacima sa osnovnog nivoa koncipiran tako da se očekuje da testirana populacija u proseku reši između 80 odsto i 100 odsto zadataka na osnovnom nivou, što odgovara očekivanom rasponu ostvarenosti standarda na osnovnom nivou“.

Uz konstataciju da učenici i zadaci nisu isto i u iščekivanju objašnjenja iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, primećujemo da se u analizi ne pominje uticaj pandemije na ukupne rezultate, kao i na školski uspeh prethodne generacije malih maturanata.

Takođe su, drugu godinu zaredom, izostali zaključci prisutni u svim ranijim izveštajima koji ukazuju da sa školskim ocenjivanjem ima dosta problema i da postoji raskorak između ocena i znanja koje đaci pokažu na maloj maturi.

Lane je, podsetimo, promenjen istraživač pa je, kako su nam tada objasnili, izmenjena delimično i metodologija.

Tako se sada u analizi konstatuje da se „ocenjivanje zasniva na principima objektivnosti i pravednosti, što potvrđuju pozitivni koeficijenti korelacije između rezultata na sva tri testa i opšteg uspeha“.

Piše i da „pozitivna korelacija između opšteg uspeha i rezultata završnog ispita potvrđuje i prilagođenost testova (prema oblastima, nivou postignuća i tipu zadatka) nastavnom planu i programu po kom su učenici pohađali nastavu“.

Analiza rezultata 61.678 učenika koju su završni ispit polagali u junu pokazuje da je na testu iz maternjeg jezika prosečan broj poena bio 12,55, iz matematike 12,33, a na kombinovanom testu 14,14, od maksimalnih 20.

S druge strane, podaci o školskom uspehu navode na zaključak da bi rezultati male mature trebalo da budu mnogo bolji ako se ima u vidu da je 51,3 odsto đaka koji su u junu polagali, završilo peti razed sa odličnim uspehom, u sedmom ih je bilo 41,1 odsto, a na kraju osmog 42,6 odsto. Vrlodobrih je na kraju osmog razreda bilo 34,8 odsto, dobrih 21,1 odsto, a dovoljnih samo 1,5 odsto.

Prosečan opšti uspeh u osmom razredu iznosi 4,11. Sa prosečnom ocenom 5,00 osmi razred je 2022. godine završilo 11.452 učenika ili 18,6 odsto ukupne populacije, a 13,6 odsto su iz osnovne škole izašli kao vukovci.

S druge strane, analiza postignuća učenika na nivou okruga ukazuje da u 18 od ukupno 30 okruga đaci imaju ispodprosečne rezultate iz matematike i maternjeg jezika, dok je to slučaj sa 17 okruga kada je u pitanju kombinovani test.

„Uporedna analiza postignuća na završnom ispitu u kontekstu opšteg uspeha po administrativnim okruzima generalno ukazuje da bolje rezultate od republičkog proseka ostvaruju odlični učenici u gotovo svim okruzima i to na sva tri testa. Nešto slabije postignuće od proseka imaju samo odlični učenici iz Kosovsko-pomoravskog i Prizrenskog okruga“, piše u izveštaju.

Pokazalo se, međutim, da je republički prosek nodostižan za najveći broj vrlodobrih.

„Za razliku od prethodne generacije, gde se prosečno postignuće vrlodobrih učenika (posmatrano po okruzima) veoma ujenačeno kretalo u nivou republičkog proseka, ove godine vrlodobri učenici dosežu republički prosek na sva tri testa samo u pet okruga (Južnobački, Sremski, Grad Beograd, Šumadijski i Rasinski)“, ističe se u analizi.

Navodi se i da za sve posmatrane predmete postoji pozitivna korelacija između zaključnih ocena u osmom razredu i postignuća na sva tri testa.

„Tako grupe učenika koji iz posmatranih sedam predmeta imaju dvojke ostvaruju statistički značajno manje prosečno postignuće na sva tri testa u odnosnu na republički prosek. Slično je i sa trojkama, osim što učenici koji imaju trojku iz matematike dostižu republički prosek na sva tri testa. Sve grupe učenika koji imaju petice iz posmatranih predmeta ostvaruju statistički značajno bolji rezultat od republičkog proseka na sva tri testa. Takođe, natprosečne rezultate na sva tri testa ostvaruju i učenici koji imaju četvorke iz matematike, hemije i fizike. Grupa učenika koja ima četvorku iz maternjeg jezika ostvaruje rezultat iznad republičkog proseka na testu iz maternjeg jezika“, konstatovano je u izveštaju.

Vukovci iznad proseka

Za istraživače je očekivano da bolje rezultate na završnom ispitu od proseka imaju učenici nosioci Vukove diplome: prosečno postignuće vukovaca je najveće na kombinovanom testu i iznosi 16,86 bodova. Slede maternji jezik sa 16,78 i matematika sa 16,36. Najbolje rezultate pokazali su vukovci sa teritorije Grada Beograda.

Devojčice uspešnije

Kao i prethodnih godina, devojčice su uspešnije od dečaka, pri čemu su razlike veće na testu iz maternjeg jezika nego na druga dva testa. Dobijene razlike u korist devojčica zabeležene su kako na republičkom, tako i na okružnom nivou, ali i u većini opština.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.