Ozbiljnija albanska struja radi u koordinaciji sa Zapadom

dao je predlog za nadgledanje nezavisnosti. Mislim da taj predlog još uvek nema nikakvu ozbiljnu alternativu i da je ovaj nastavak pregovora samo kupovanje vremena.
Dušan Proroković: Jedini međunarodni forum na kojem odluka o budućem statusu Kosova i Metohije može biti doneta je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, svedoci smo da u Savetu bezbednosti nema jedinstvenog stava. Te saglasnosti neće biti uskoro i onda je jedina alternativa direktan dijalog između srpske i albanske strane. Ja ne gajim iluziju da će taj dijalog ići glatko i lako. Biće nam potrebno godinu dana, možda i više od toga, da se saglasimo oko nekakvog prihvatljivog okvira za obe strane. Mislim da je u obostranom interesu da do rešenja dođemo sporazumno i to što je pre moguće.
Dragan Štavljanin: Pošto su, s jedne strane, Evropska unija, ili deo EU i SAD obećale Albancima, odnosno Kosovu nezavisnost, a, sa druge, Rusija čvrsto podržava poziciju Srbije i samim tim ona može da računa sa vetom Moskve u Savetu bezbednosti, stiče se utisak da to zapravo na neki način udaljava i jednu i drugu stranu od mogućeg dogovora.
Škeljzen Malići: Ja mislim da je i Ahtisari radio kao deo tog organizma koji se zove Savet bezbednosti – on je bio predstavnik UN. I nije on izmislio ovu platformu – ona je njemu data. Pregovora je bilo u onom prethodnom mandatu, ali ne o statusu nego o statusu Srba u tom nezavisnom Kosovu. I taj Ahtisarijev paket uglavnom 95 odsto se odnosi na status Srba. Ja ne vidim da je ruska blokada nešto bitno promenila u odnosu ostalih međunarodnih faktora prema Kosovu. Rusija nije toliko zainteresovana da brani srpski interes, ona brani neke svoje interese. To, naravno, može da se kapitalizuje zato što Rusija preti vetom. Ali mislim da Srbija treba da shvati da je ovde već stvorena nova realnost, da je Kosovo praktički na putu za nezavisnost, da je to sada više stvar formalizacije. Naravno, pre 10. decembra niko baš neće da otvori do kraja karte, ali imamo vrlo jake izjave od strane Stejt departmenta, pa i nekih evropskih zemalja i Brisela da je 10. decembar ipak deadline.
Dušan Proroković: Nova realnost, postoji na puno mesta u drugim državama, pa ne vidim da su te države rasturane i da međunarodno pravo nije poštovano. Mi naše odnose moramo regulisati između ostalog i zato što je nova realnost koja je usledila posle 1999. godine na Kosovu i Metohiji – da danas u Prištini više nema struje nego što je ima, da na teritoriji Kosova i Metohije imamo preko 65 odsto nezaposlenih, a da je stopa onih koji žele da emigriraju s te teritorije u neke druge države, najveća u Evropi. Mi te stvari moramo dogovorom da rešavamo, jer bez učešća Srbije i povlačenjem jednostranih poteza nećemo nikako popraviti niti socijalne niti ekonomske prilike na Kosovu i Metohiji.
Dragan Štavljanin: Gospodin Čeku je rekao da će kosovsko rukovodstvo, posle 10. decembra proglasiti nezavisnost, bez obzira na konsekvence. Da li vi mislite da će se to zaista i desiti?
Škeljzen Malići: Većina, ozbiljnija struja je, ipak, u koordinaciji sa Zapadom, sa Sjedinjenim Državama, i ona uvek kaže da će na odluku o proglašenju nezavisnosti ići samo u dogovoru sa Zapadom. Ali ima i onih, poput premijera Čekua i još nekih drugih, koji ponekad kažu da će Kosovo ići ka nezavisnosti. Mislim da je ova prva varijanta verovatnija i da možda neće odmah sledećeg dana Kosovo da proglasi nezavisnost, ali će biti ozbiljne koordinacije sa Sjedinjenim Državama. Nju je najavio i Buš kad je bio posljednji put na Balkanu. U Sofiji i Tirani je pomenuo da Sjedinjene Države podržavaju nezavisnost Kosova – i mislim da će se to desiti. Da li će baš odmah posle 10. decembra ili za nekoliko nedelja ili meseci kasnije, to je irelevantno.
Dragan Štavljanin: Da li vlasti u Srbiji imaju već razrađeni rezervni scenario koje bi sve mere mogle da se preduzmu u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova?
Dušan Proroković: Kako će Beograd da reaguje u jednom takvom slučaju, nemam mandat da govorim, niti želim da otkrivam naše pozicije, mada sam ja i dalje ubeđen da do nečega takvog jednostavno ne može doći.
Dragan Štavljanin: Prištinski list „Koha ditore“ piše da je dobio potvrdu, uprkos demantijima iz Beograda, da premijer Srbije navodno kod članica Evropske unije agituje za podelu Kosova. Da li bi podela Kosova u bilo kojoj varijanti bila realistično rešenje?
Škeljzen Malići: Mislim da nije realistično rešenje i nije ni u skladu s principima kojima se rukovodi međunarodna zajednica u rešavanju ovog problema. Ne vidim da se o tome uopšte pregovara ni javno, a ni tajno, tako da bih ja to isključio, naročito u ovom periodu do decembra kada je, zapravo, još uvek u igri i Ahtisarijev plan.
Dušan Proroković: Prvo, ta informacija koju je „Koha ditore“ objavila jeste neopevana glupost, koja nema nikakvo utemeljenje. A drugo, Srbija ne može da se deli. Kosovo i Metohija je po Rezoluciji 1244 sastavni deo Srbije.
Dragan Štavljanin: Premijer Koštunica je predložio da u slučaju unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova Srbija ne uđe u NATO nego da ostane u Partnerstvu za mir. Da li je stav gospodina Koštunice zapravo samo pregovarački manevar ili je to suštinsko opredeljenje vaše stranke?
Dušan Proroković: Ja lično sam protivnik ulaska Srbije u NATO. Mislim da je dovoljna mera ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. O tome da li će Srbija ući u NATO ili ne, naravno da će se odlučivati pre svega na referendumu na kojem moraju da se izjasne naši građani.
Dragan Štavljanin: Ali činjenica je da je ta ideja o neulasku u NATO pominjana tek nedavno, u jednom kontekstu kada se sve više nagoveštava mogućnost da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost. Kada je prošle godine Srbija primljena u program Partnerstvo za mir, uopšte se nije pominjala ta opcija da eventualno ne ulazi u NATO.
Dušan Proroković: To se spominjalo često i tokom skupštinskih zasedanja i naših internih rasprava u stranci. Ponavljam, s moje strane nema nikakvih taktičkih razloga.
Dragan Štavljanin: Kakav je vaš stav o pozivu vlasti iz Beograda Srbima da ne učestvuju na izborima, a i o ideji da se održe paralelni izbori?
Škeljzen Malići: To je nastavak pogrešne politike instruiranja kosovskih Srba protiv toga da uspostave normalne odnose u okviru Kosova. Oni će svakako tu živeti. Ako žele da žive, oni treba da učestvuju u kosovskim institucijama. U svakom rešenju kosovski Srbi treba da budu deo kosovskog parlamenta i da učestvuju u političkom životu ovde. Beograd vodi sada, kao što je manipulisao i sa Srbima u krajinama i u Bosni, istu politiku i ona će se katastrofalno odraziti baš po kosovske Srbe.
Dušan Proroković: Ja sam bio jedan od zagovornika izlaska Srba na izbore 2001. godine, aktivno sam učestvovao u predizbornoj kampanji tadašnje Koalicije „Povratak“, imali smo izlaznost preko 70 odsto – i umesto ostvarivanja standarda, bezbednijeg i sigurnijeg života na Kosovu i Metohiji, mi smo dobili 17. mart 2004. godine.
Dragan Štavljanin: Čega su spremne da se odreknu albanska i srpska strana da bi se postigao taj toliko željeni sporazum?
Škeljzen Malići: Mogla bi jedino da prihvati nekakvo kondicioniranje, da se vremenski uspostavi nekakav novi tampon-period, slično kako se to desilo s Crnom Gorom, da se napravi nekakav dogovor da proglašenje nezavisnosti ide u nekim fazama, da se Kosovo, recimo, ne učlani odmah u Ujedinjene nacije nego za godinu, dve dana. Možda bi Rusija pristala na ovakav kompromis.