Penzionerski ritam

Danas mi je nudio da zabeležim jednu nedelju svog korporativnog života još davno. Mislila sam da nema ništa zanimljivo u funkcionisanju na povišenoj tenziji. Uostalom moj dnevnik je bio ispunjen samo serijom sastanaka sa raznim ljudima, neprekidnim zahtevom da se odluke donose odmah i kontroliše šteta uzrokovana pogrešnim sopstvenim potezima i negativnim uticajima iz okruženja. Korporativni život, pogotovo zahtev da se učinak stalno povećava, da se reaguje odmah i planira tri poteza unapred, iscrpljuje i isisava snagu i poravnava misli i emocije. Ništa zanimljivo. No sada je drukčije. Evo dnevnika jedne srpske penzionerke (da parafraziram Mojsilovićku)

Sv. Trifun je rezervisan za slavu kod Zokija Pantića. Radujem se odlasku u Mladenovac. Zokija znam još iz Omladine. Naši kontakti posle toga bili su sporadični ali uvek srdačni i neposredni kao da nisu prošle decenije. Zoki je uspeo da društveno politički rad zameni konkretnim poslom na porodičnom imanju i malom industrijskom pogonu, koji je podigao u svom dvorištu. Danka i ćerka Marija i sin Uroš su Zokijev coar team. Uspeli su uz ogroman rad i posvećenost.

Slava je u sali za prezentacije vinskog podruma. Odlično mesto. Tri reda drvenih stolova. Kapacitet oko 150 ljudi. Jednom godišnje prilika da sretnem moje „Omladince“. Mi smo sada družina 60 +. Prošle godine su bili Gruja i Mira , Grada, Bujke, društvo iz NON-a. Toza je redovan još se dobro drži i dalje brine o njegovoj Zvezdi. Baki ne propušta priliku da dođe. Stalno se dogovaramo da ćemo se sresti kod njega u Košutnjaku. Ove godine moramo konačno to i da ostvarimo. Krle nam dolazi iz daleka. Već je trideset godina ( bože zar je toliko) u Bukureštu. Nije baš kao kapetan Miša ali je uspeo. Njegov „usisivački“ biznis je stabilan. Ove godine nema Milana. Valjda su ga pomeli poslovi u Partizanu. Denda je najrazgovorljiviji. On se svega seća. Nepogrešiv je u citiranju datuma, događaja, ljudi. Zapodenusmo priču o Rečniku tehnologije. Denda je onomad na inicijativu Pere Damjanovića iz Gradskog odbora saveza socijalističke omladine, oformio grupu da analizira metafizički jezik Rečnika da nema tu nekakve subverzivna delatnost i idejnog zastranjivanje. Denda me je zvao jer sam ja formacijski bila zadužena za obrazovanje pa i za univerzitet. Vidici su bili formalno i moj domen. Nema tu ništa, to je intelektualna vežba, šta vi očekujete od studenata to im je poziv. Denda nije bio oduševljen što nisam bila spremna da učestvujem u „kreativnim analizama“. Sve se završilo ideološkim toplim zecom za redakciju Vidika. Časopis je ipak opstao sve do 91. mislim. Onda je pao mrak.

Otišli smo oko sedam. Društvo je ostalo do jedan po ponoći. Težak je ovaj „omladinski“ život

Sreda, 15. februar

Javlja se Ljuba Kljakić. Ove godine se obeležava 80 godina od izlaska prvog lista Student. Organizacioni odbor je formiran. Da li bi se pridružila ? Kako da ne. Imaćemo i seriju tribina u Domu kulture Studentski grad. Ljuba mi šalje materijal koji je do sada urađen. imam i konstruktivne predloge. Da se sastanci premeste u „Lovac“, da za prvi sledeći susret ceh plati Denda kako bi imao priliku da za nešto korisno utroši pare zarađene na opkladi, da se traži od Narodne biblioteke da digitalizuje Student ( ako već nisu, pošto su za digitalizaciju jedno tri puta u poslednjih pet godina izdvajani silni novci) NBS ima odličnu opremu. Valjda će biti voljna da to uradi kao deo svoje redovne aktivnosti. Sada se doduše sve plaća. Valjda će se u Biblioteci naći neko ko ima sentimentalnost prema levičarskom studentskom glasilu. Biće to prilika da proanaliziramo zašto je sve bilo kako je bilo.

Predlažem Ljubi da tražimo od Pošta Srbije da izda memorijalnu marku. Nalepićemo ih na pisma koja ćemo razaslati našim prijateljima u Kanadi, Australiji, Južnoj Africi i Novom Zelandu da ih podsetimo na herojske dane mladosti. Sve se slaže. Radujem se. Moj kolektivistički zanos ipak istrajava. Oslobođen od dnevnog utilitarizma tržišne utakmice opet uzleće.

Četvrtak, 16. februar

Danas je 90. rođendan moje razredne Olivere Valtrović, profesorke filozofije IX beogradske gimnazije. Sve ove godine po završetku gimnazije mi njeni đaci ostali smo u kontaktu sa njom. Sporadično smo se viđali, ali nikada se ta veza nije prekinula. Otkako poslednjih petnaest godina živim na Vračaru i komšinice smo. Nažalost, moja „fudbalerska“ povreda ne dozvoljava mi da se popnem do nje na treći sprat u Mutapovoj. Zovem je na fiksni telefon, pošto je mobilni izgubila i sada ne vidi i ne može da se snađe sa ovim novim aparatima. Čestitam joj značajni jubilej. Ona je ushićena činjenicom da su joj došli njena bratanica Ksenija i bratanac Vanja iz Splita / Haga. Divnog li iznenađenja. Razredna je dobrog zdravlja ( svakodnevno penjanje na treći sprat deluje) samo zbog problema sa žutom mrljom ne vidi. Teška sudbina za nekoga ko je celog života čitao. Stalno joj preporučujem da sluša radio a otkrila sam joj i RTS 3.

Vračar je opština starih ljudi. Mladi su otišli u svet i ostavili svoje ostarele i onemoćale roditelje da se sami snalaze. Samoća ubija i onda kada i niste toliko materijalno ugroženi.

Moja razredna je unuka čuvenog Mihaila Valtrovića, čoveka koji je u Srbiji zasnovao arheologiju, upravljao Narodnim muzejom, predavao na Velikoj školi. Bio je intelektualna elita Beograda na kraju XIX i u prvim decenijama 20. veka. Vesna Runić, moja drugarica iz razreda, i ja potrudile smo se da se u Dubljanskoj 13, gde je bila kuća Mihaila Valtrovića, postavi spomen ploča. Opština Vračar je podržala ovu inicijativu. Uostalom na Vračaru su živeli i stvarali svi najznačajniji intelektualci XIX i XX veka. Na maloj svečanosti koja je organizovana govorili su opštinski funkcioneri, snimala je televizija pošto sam izmolila Nikolu Mirkova. Reditelj serijala „Zaboravljeni umovi Srbije“ Petar Stanojlović obećao je da će to uključiti u epizodu o Valtroviću. Ima tome već dobre tri godine. Rad na serijalu je potpuno zamro. Nikola Mirkov je otišao u penziju, Petar se zabavio profesurom. Rad na epizodi nije zaustavljen ali nikako da se završi. Kada je Vanja Valtrović, razrednin bratanac iz Splita stao pored ploče na kojoj je bio lik Valtrovića uverili smo se da genetika replicira likove i u trećoj generaciji.

Petak, 17. februar

Prošlog petka 10. februara u jedan sat popodne sam sa Jelenom Petković bila u Gradskoj skupštini na godišnjoj konferenciji NALEDA. Od svih NGO koje u Srbiji deluju oni bar imaju konkretan program, uključili su brojne opštine i imaju rezultate u akcijama koje su vodili. Ministarka Brnabić, i sama do nedavno aktivna u NALED-u, najavljuje rad na elektronskim registrima i elektronskom arhiviranju dokumenata. Velike uštede za privredu. Zaista neophodni potezi da bi se privredni ambijent učinio business friendly. Impresivno je slušati Britanskog i Američkog ambasadora kako se na odličnom srpskom jeziku obraćaju publici. Reformator godine je kao i prošlog puta ministarka Mihajlović. Cilj je da se dalje poboljšava skora na doing business listi. Racionalno opredeljenje. Valjalo bi da se povede racuna i o rangovima na listama Svetskog ekonomskog foruma. Tamo držimo neslavno 140 mesto po raznim osnovama. sve u svemu dobro je da se osnažuje regionalni razvoj i stvara kritična masa ljudi u lokalnoj zajednici koji mogu da komuniciraju na savremen način.

Jelena je bila u bordu NALEDA dok je bila direktor Tigra AD. Poznaje sve i Violetu, agilnog izvršnog direktora organizacije. Violeta je spremna da pomogne oko angažovanja opština na kreiranju planova upravljanja kulturnim dobrima na Dunavu. Potrebna je međuresorska saradnja Ministarstva kulture, Ministarstva Trgovine i turizma, devet opština, muzeja, zavoda za zaštitu spomenika kulture. Komplikovano kaže Violeta. Posebno su neoperativne institucije kulture. Naše je da im pomognemo da uspostave komunikaciju i da se ujedine na projektima koji mogu da imaju i međunarodno finansiranje. Pokazali smo da u godini koju je UNWTO (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija) proglasio godinom turizma za održivi razvoj mogu da pokrenu aktivnost koja može da donese ekonomsku korist svima. Da li će se i kako ostvariti zamišljeni poduhvat ne zavisi ni od Jelene ni od mene.

Subota, 18. februar

Danas je Radetov rođendan. Gosti su zakazani za sedam popodne.

Ceo dan se bavim salatama koje pripremam po najvišim nutricionističkim standardima. Sirovo povrće, cvekla, šargarepa i jabuke kožare od Neše sa Kalenić pijace. Celer, pečene paprike iz zamrzivača, pate od maslina, pindžur od Sese iz Kruševca, brokoli. Sve goodies of Serbia.

Rade ide kod Jankovića da kupi pečenje – praseće i jagnjeće. Sve miriše na zavičaj.

Gosti su uviđajni, vide da im je domaćica ubledela pa oko 10.30 odlaze. Odmah uzimam diklofenak duo. Lakše mi je dok se krećem sklanjajući sudove .

Kao da mi je neko zabio dva klina u slabine pa okreće. Krštenica, krštenica, softver može, a hardver popušta.

Nekako oko 01 popustiše leđa te ja konačno zaspah.

Nedelja, 19. februar

Probudila sam se tačno u 03.15. Bol u leđima je nesnosan. Ne mogu nikako da nađem položaj u kome mogu da se opustim. Ustajem po još jedan diklofenak. Nekako se omamih te prispah do 8. Kroz polusan osećam tupi bol.

Tumaram po kući. Lakše mi je kada se krećem – Moja“ fudbalerska“ povreda me je zarobila u kući dva meseca. Pala sam 16 decembra evo punih osam nedelja traje oporavak. Dr Basara kaže još četiri nedelje.

Rade mora u kancelariju. Imaju međunarodnu arbitražu i dokumenta samo pristižu. Suprotnu stranu zastupa međunarodna advokatska kancelarija. Oni su prava industrija, proizvode dokumenta na kilograme.

Razmenjujem mejlove sa Jadrankom oko organizacije Eurosfere 3. marta. BSCC (British Serbian Chamber of Commerce) je suorganizator. Imamo panel o obrazovanju inovacijama i preduzetništvu. Učestvuje Sir Paul Judge naš predsednik, osnivač Judge Business School u Kembridzu. Ove godine je škola rangirana kao peta u svetu. Veliki uspeh. Profesor Simon Stockly sa iste škole rangiran je kao treći u svetu sa svojim programom preduzetništva. Prof. Maja Levi sa FON , članica borda Komore je treći panelista. Dovešćemo i jednog IT preduzetnika.

Simon će održati predavanje na FON-u. Maja tamo drži u saradnji sa Eseks Univerzitetom Master kurs na engleskom iz upravljanja inovacijama. Simon je pre tri godine već bio kod njih na fakultetu

Nadam se da ćemo dogovoriti sa Odborom za ekonomiju i razvoj SANU da i tamo održi jedno predavanje.

Pročitah na sajtu Blica da će u Italijanskom kulturnom centru biti opersko veče. Zbog ograničenog broja mesta prijavljivanje na sajtu. Ja na sajt. Mesta popunjena.

Pišem odmah direktoru Davide Scalmani da se nadam da će naći dva mesta za mene i Radeta.

Davide je agilni direktor Instituta sa kojim smo u decembru dogovorili da napravimo međunarodni naučni skup o Srpsko italijanskim vezama i uticaju Garibaldija i njegovih ideja na oslobodilačke pokrete u srpskim zemljama. Skup bi se održao u drugoj polovini septembra u Andićevom institutu u Andrić gradu. Scalmani je istoričar i rado prihvata da pomogne organizaciju skupa. Zna koji su italijanski istoričari eksperti za oblast i period. Sviđa mu se ideja da u programu bude i projekcija filma Nikole Lorencina „Sedmorica sa Drine“, da obiđemo mesto gde su šest mladih dobrovoljaca poginuli u prvim danima rata 1914. Nije znao da u Vojnom muzeju u Beogradu postoji zastava koju su žene Livorna poklonile garibaldinima koji su krenuli da pomognu Srbima u Srpsjo Turskom ratu 1877. Brzo smo se dogovorili oko svega. U međuvremenu sam mu poslala digitalizovanje materijale koje smo do sada skupili. Imamo čak i kopiju pisma koje je Garibaldi uputio italijanskim opštinama 1877 kada ih je pozvao da se solidarišu sa Srbima u njihovoj borbi za oslobođenje od Turaka. Interes nam je da utvrdimo ko su Srbi Garibaldini. Vasko Kostić u svojoj knjizi pominje pomorske kapetane iz Boke koji su sa Garibaldijem još od Urugvaja. Eugen Popović iz Trsta bio je Garibaldijev bliski saradnik „anbasador“. Nijednog srpskog imena nema u bazi podataka Garibaldina koji na svom sajtu ima Arhiv Torina. Istražićemo, nadam se da će biti zanimljiv skup.

Ponedeljak, 20. februar

Veče u Italijanskom institutu je bilo divno. Maskanji između Livorna i Beograda. Dejan Savić, dirigent i Upravnik Narodnog pozorišta gostovao je više puta u Teatru Goldoni u Livornu. Razvila se saradnja koja će se krunisati premijerom opere Moć sudbine u režiji Alberta Paloša, umetničkog direktora Operske scene teatra Goldoni u Narodnom pozorištu. Operske arije iz Kavalerije rustikane pevali su Olivera Merkurio i Dario di Vjetri uz klavirsku pratnju Srđana Jarakovića. Strastvena muzika, strastveni izvođači, divno veče.

Izašli smo iz Instituta posle dva sata blaženi i relaksirani.

Utorak, 21. februar

Stigao je mejl od Andreasa Klingena, kolega iz Upravnog odbora Komercijalne banke. Predstavlja EBRD. Gledao je na Berlinskom festivalu srpski film. Dirnut je humorom i toplinom priče. Hvali Mirjanu Karanović kao izvanrednu glumicu. Andreas je finansijski stručnjak sa međunarodnim iskustvom. Kao svaki Berlinac muziku, film, pozorište doživljava kao nasušnu potrebu. Dolazi u Beograd bar jednom mesečno na sednice UO i Odbora za reviziju. Uvek je raspoložen da ide samnom na neku kulturu. Bili smo u Galeriji fresaka da pogledamo rekonstruisanje rimske kočije iz Staničenja, išli smo na koncert Marijanskog simfonijskog orkestra da se divimo Valeriju Gergijevu. Planiramo jednu predstavu na Festivalu igre u aprilu. Andreas želi da dovede svoju suprugu i prijatelje da naprave kratak izlet kroz Srbiju. Kultura nam daje neophodnu dozu sofistikacije i relaksacije kompleksnih tema koje diskutujemo na svakom Upravnom odboru

Popodne smo održali skajp konferenciju Nebojša sekretar BSCC, Snežana Knows iz Birmigama i ja o mogućnostima naše asistencije Privrednoj komori Srbije u organizovanju nastupa na sajmovima organske hrane u Britaniji, kao i o Snežaninom učešću na sastanku u Beogradu u aprilu. Kao agent uspela je da plasira Bakinu tajnu u najveće trgovinske lance u Britaniji. Njeno iskustvo sigurno će biti interesantno našim privrednicima.

Imaćemo i sastanak Borda BSCC 2 aprila pred Eurosferinu konferenciju. Moći ćemo uživo da se dogovorimo o planiranim aktivnostima za ovu godinu.

Prestala su me leđa. Još me samo masira longeta na levoj nozi.

Sreda, 22. februar

Sa Slobom Milosavljevićem sam dogovorila kafu tačno u 9.

Sloba je sada pomoćnik Gradonačelnika za finansije. Nadala sam se da će Komercijalna moći da plasira dugoročni kredit u konzorcijumu sa Intezom Gradu. Data je ponuda. Izgleda da će grad da optira emisiju municipalnih obveznica. Agent emisije će biti jedna od velikih međunarodnih banaka. Mi tu nemamo mnogo prostora, ili možda imamo ko zna. U svakom slučaju to će biti aktuelno tek u drugoj polovini godine.

Diskutujemo malo marže komercijalnih banaka i EBRD-a. Eurolibor je minimalan, to će još da potraje. Marže su 3,5 %. Mnogo, obzirom da su cene izvora međunarodnih banaka praktično 0. ECB štampa svakog meseca 60 milijardi. Plasira ih komercijalnim bankama u nadi da će one povećati plasmane privredi. To se naravno ne dešava. banke su zaglavljene sa ogromnim teško naplativim kreditima i plasiraju samo državama i međusobno. Niko se i ne osvrće na Varufakisov predlog da se preko Evropske Investicione banke sredstva plasiraju direktno u infrastrukturne projekte. Prokaženog bivšeg ministra finansija Grčke mejn strim ekonomisti i nosioci ekonomske politike i ne pominju, ma koliko da se njegovi predlozi čine racionalnim.

Ono što on predlaže mi na Ekonomskom fakultetu učili smo da su direktne intervencije Centralne banke koje distorziraju tržište i prave zbrku u tržišnim signalima. Ipak je Marks bio u pravu socijalizam će prvo doći u najrazvijenijim zemljama.

Sloba naravno obećava da će mi pomoći oko pitanja koje moja zgrada ima sa Gradskim stambenim i da će sa Gradskim arhitektom Folićem doći do Arhiva Srbije da pogleda zgradu i razmotri mogućnosti da se prelepa fasada zgrade koju je projektova Nikolaj Krasnov osvetli. To molimo evo već nekoliko godina

Četvrtak, 23. februar

U podne smo održali sednicu Nadzornog odbora Arhiva. Gubitak nemamo, sve smo potrošili prema budžetu. Konsolidovani smo na 12 % nižim prihodima i 6 zaposlenih manje prema planu štednje.

Neophodno je da se poveća broj zaposlenih pošto će se odlaskom ljudi u penziju neke delatnosti ugasiti (knjigoveznica na primer) Konzervatorski sektor treba više ljudi. Depoi su prepuni. Obustavljen je prijem građe. Sve je puno.

Rešenje bi se moglo naći u magacinu šećerane Dimitrije Tucović, koji bi uz malu adaptaciju bio idealan prostor. Inicijativa je pokrenuta pre godinu dana. Neophodna je saradnja Ministarstva kulture i Ministarstva privrede i Finansija. Stečaj traje godinama. Objekti na Čukarici ne mogu da se prodaju jer je zemljište državno, objekti zaštićeni kao industrijsko kulturno nasleđe. Glavni poverilac je država za poreze i doprinose. Svi su elementi tu da se nađe rešenje, ali ono ipak nikako da se porodi.

To je sve presporo čak i za moje penzionerske aršine.

Autorka je finansijska konsultantkinja i predsednica Nadzornog odbora Arhiva Srbije