Poslanici grčke vladajuće partije PASOK zatražili su juče hitan sastanak poslaničke grupe zbog krize povodom najavljenih dodatnih mera štednje, neposredno pošto su dva poslanika te stranke podnela ostavke iz istog razloga. Premijer Jorgos Papandreu trebalo je da objavi rekonstrukciju vlade, što je najavio prethodnog dana, budući da nije uspeo da formira vladu nacionalnog jedinstva sa desnicom da bi obezbedio donošenje novih mera štednje. Međutim, zbog ostavki poslanika njegovi planovi su pod znakom pitanja.
Zbog najavljenih mera, u sredu je održan veliki protest u Atini. Predsednik Grčke Karolas Papuljas je poručio grčkim političarima da ne pogoršavaju situaciju tako što će od ekonomske napraviti političku krizu.
Ostavka dva poslanika iz redova socijalista neće dovesti do smanjenja vladajuće većine od 155 mesta (od ukupno 300) koju socijalisti imaju u Parlamentu, pošto će njihova mesta zauzeti članovi partije koji su sledeći na listi. Međutim, ostavke su jasan znak produbljavanja nesloge unutar vladajuće stranke. Papandreu je u sredu uveče u kratkoj poruci naciji najavio da će rekonstruisati kabinet i da će odmah zatim podneti parlamentu zahtev za debatu o njenom programu i za glasanje o poverenju novoj vladi.
Premijer će u okviru rekonstrukcije možda težiti da smeni ministra finansija Jorgosa Papakonstantinua, glavnog arhitektu ogromnih kresanja budžeta koje su zahtevali EU i MMF prilikom formiranja spasilačkog paketa od 110 milijardi evra prošle godine. Kao kandidat za novog ministra najčešće se pominje bivši potpredsednik Evropske centralne banke Lukas Papademos.
Grčki analitičari i mediji ocenjuju da je sve neizvesnije da li će Papandreu moći da formira novi kabinet i dobije „zeleno svetlo“ za sprovođenje najavljenih mera štednje usred političkog haosa koji je usledio nakon celodnevnog štrajka širom zemlje i nasilnih protesta u Atini. „Sada će biti veoma teško da se pronađu dobri ljudi da formiraju novu vladu. Oni ne veruju Papandreuu nakon svih promena koje je uveo“, rekao je stranim medijima nekadašnji ministar finansija Stefanos Manos.
Premijer, za koga je od presudnog značaja da progura nacrt zakona o budžetu koji uključuje mere štednje da bi se hitno dobila nova tranša finansijske pomoći od EU i MMF, rekao je da je pokušaj formiranja vlade nacionalnog jedinstva propao pošto vođa desne opozicione Nove demokratije Andonis Samaras nije želeo da sarađuje. Jorgos Floridis, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija u socijalističkoj vladi Kostasa Simitisa (2000-2004), u ostavci je kritikovao ekonomsku politiku Vlade i nove mere štednje koje treba da budu izglasane do kraja juna. On je rekao da su Vladini potezi pogrešni i neefikasni, a mere štednje „nepravedne i neujednačene“.
Samaras je rekao da je raspisivanje vanrednih izbora jedini put koji vodi ka izlasku iz krize. Međutim, analitičari tvrde da će do toga doći jedino u slučaju da Vladi ne bude izglasano poverenje, što je malo verovatno. Očekuje se da se glasanje o poverenju u novom kabinetu održi u nedelju.
Kako izveštavaju strane agencije, MMF će odobriti zajmove Grčkoj uprkos tome što postoji velika verovatnoća da će EU odložiti davanje saglasnosti za drugi paket pomoći, saopštili su juče neimenovani izvori iz evrozone. EU za dalju pomoć traži da se stranke ujedine oko novog petogodišnjeg paketa mera štednje, koji treba da obuhvati period do 2015. odnosno dve godine posle isteka mandata sadašnje vlade. Zakon o tome treba da bude donet do kraja meseca.
Sarkozi poziva na jedinstvo
Pariz – Francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvao je juče vođe EU da prestanu da se svađaju oko toga kako da se pomogne Grčkoj i iskažu jedinstvo na kojem se evro temeljio od svog nastanka pre više od jedne decenije. „Ono što nam je najviše potrebno danas jeste jedinstvo. Moramo ponovo da nađemo osećaj zajedničke sudbine“, rekao je Sarkozi. Proteklih sedmica, vodeći političari evrozone se preganjaju oko toga kako privoleti privatne kreditore da preuzmu deo tereta u ponovnom spasavanju Grčke.“Naš cilj je da učinimo sve da bi sačuvali stabilnost evrozone, jer bez stabilnosti nije moguć rast ni za koga od nas“, rekao je Sarkozi na otvaranju međunarodne konferencije u Parizu o hrani. Beta – AP
Fond EU dostiže 1.500 milijardi evra?
Frankfurt – Evropski spasilački fond moraće da se udvostruči na 1.500 milijardi evra ako Grčka ne bude uspela da vrati dugove, čime bi proširila finansijske nevolje na druge zemlje, izjavio je juče zvaničnik Evropske centralne banke Nout Velink. Uvećanje fonda će biti neophodno u suočavanju s dodatnim rizicima za Potrugal i Irsku, koje su takođe u finansijskim teškoćama, kaže Velink. Nove nevolje bi mogao da pokrene zahtev grčkim kreditorima da pristanu da im se vrati manje novca nego što im Grčka duguje. Velink je holandskom dnevniku Het Financiele rekao da „kad se ode pod led bolje je imati što veću mrežu sa spasavanje“. Beta-AP
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
