Poternica u Srbiji može se raspisati i za dug od 2.500 dinara 1Foto: Beta/MUP Srbije

Od svih kaznenih dela, prekršaji su daleko najbrojniji. Tokom letnjih meseci naročito mogu da „pomrse konce“, jer se može desiti da krenete na put i zbog neplaćene kazne ne možete da izađete iz zemlje.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović ističe da problem na granici neće imati svi koji su učinili neki prekršaj, već samo građani za kojima je raspisana poternica. Poternica se, ističe, može raspisati i za dug od 2.500 dinara.

Ristanović je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekla da su tokom leta izuzetno bitni prekršajni postupci gde građani nisu platili kaznu u roku koji im je dostavljen i zbog toga dobili naredbu da ne mogu da izađu iz zemlje ili da u nju uđu.

„Ako imate neplaćenu novčanu kaznu, to ne znači da će vam biti onemogućeno da napustite Republiku Srbiju. Republiku Srbiju ne možete napustiti samo ako vam je po toj kazni izdata opšta naredba koju će sprovesti stanica policije na čijoj teritoriji imate prebivalište. To znači da je za vama raspisana poternica“, objašnjava sudija Ristanović za RTS.

Ističe da visina iznosa novčane kazne ne utiče na to da li će poternica biti raspisana ili ne.

„To može biti novčana kazna i od 2.500, može od 100.000 dinara“, kaže sudija.

Navodi da se ovo odnosi i na kazne za parking, saobraćajne kazne, kazne za neplaćeni porez, ali i na kazne iz krivičnih postupaka.

„Apsolutno je nebitno koji dug imate prema nekom sudu, ukoliko taj dug niste platili u roku koji je ostavljen, ukoliko prekršajni nalog niste platili u roku od osam dana od dana kada vam je izdat, u polovini iznosa, vama će od strane suda ta kazna koja je preostala biti zamenjena u kaznu zatvora, ili u rad u javnom interesu, ili će biti prinudno naplaćena, a ako sud nikako ne može da dođe po vas, onda će biti izdata opšta naredba za raspisivanje poternice“, kaže sudija.

Može li novac da zameni društveno korisni rad

Sudija je objasnila da se u prekršajnom postupku kao glavna kazna, pored novčane i kazne zatvora, može izreći i rad u javnom interesu – ne kraći od 20 sati, niti duži od 360 sati.

„Mora da počiva na dobrovoljnosti, ali za njega ne može biti plaćena nikakva naknada. Obavljate poslove u toku dana ili vikendom, u određenom broju sati u društvenim preduzećima, bolnicama, školama, domovima kulture – tamo gde taj rad može biti koristan celoj društvenoj zajednici“, kaže sudija Ristanović.

Od toga da li je društveno koristan rad glavna ili alternativna sankcija – zavisi i da li se može zameniti za novčanu kaznu.

„Dugovanje možete platiti ako je to alternativna sankcija, ali ako je glavna kazna ne možete uplatiti novčanu kaznu. Osam sati rada u javnom interesu menja se u jedan dan zatvora“, kaže sudija.

Inače, sve kazne u prekršajnom postupku zastarevaju u roku od dve godine od dana pravosnažne odluke kojom je izrečena kazna.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.