Pravoslavni vernici danas slave Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik

U crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve (SPC) na bogosluženjima čita se poslanica koju upućuje poglavar SPC. Prva Uskršnja liturgija služi se u ponoć, između subote i nedelje.

„I kao što su nas snaga vere i molitve naših pravednih predaka i otaca provele kroz tesnace istorije, tako je potrebno da i danas, u svim pregnućima, poslušamo glas Crkve, glas Gospodnji: ujedinimo i umnogostručimo molitve za mir, za očuvanje Кosova i Metohije u Srbiji, za očuvanje naših svetinja“, rekao je patrijarh Porfirije u Uskršnjoj poslanici.

On je poručio i da je „molitva verujućeg naroda za mir, molitva Crkve za mir, jača od svakog oružja“.

„Arhijereji i verni narod SPC, čije prvo ime jeste Pećka Patrijaršija, čvrsto i nepromenljivo su na stanovištu da je otuđenje Кosova i Metohije od države Srbije, posredno ili neposredno, de fakto ili de jure, neprihvatljivo“, istakao je patrijarh Porfirije.

Naveo je da se SPC „moli Spasitelju i zalaže za zajednički život, u međusobnom poštovanju i razumevanju sa kosovsko-metohijskim Albancima, jer ako u našim dušama ima mesta i za jedne i za druge, biće i na Кosovu i Metohiji mesta za sve“.

Takođe je istakao da se SPC moli i za „mir u Ukrajini, za prestanak stradanja i sukobljavanja jednoverne i jednokrvne braće, da neprijateljstvo i mržnju zamene prijateljstvo i ljubav“.

„Danas se Vaskrslom Gospodu posebno molimo za Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, njenu jerarhiju i njen verni narod, koji su izloženi nepravdi, nasilju i progonu“, rekao je patrijarh Porfirije u Uskršnjoj poslanici.

U poslanici je pozvao na „očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma na kojima je izgrađena srpska kultura“.

„Apelujemo da se normira upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakona koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života“, naveo je je patrijarh Porfirije.

Uskrs je najznačajniji praznik u hrišćanskom učenju, predstavlja njegovu suštinu jer označava da je vaskrsnućem Hrista život pobedio smrt.

Vernici se pozdravljaju sa Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse, sve do praznika Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana, koji se ove godine obeležava 25 maja.

Crvenom bojom se farbaju jaja, prvo se naziva čuvarkuća i ostavlja do narednog Uskrsa. Boja simboliše nevino prolivenu krv Hristovu, jaje rađanje novog života.

Cela sedmica po Uskrsu se naziva Svetla, pesme koje se tada pevaju radosne su čak i u tužnim prilikama.